Председник Социјалистичке партије Србије, министар спољних послова и потпредседник Владе Србије Ивица Дачић, на централној конвенцији у Штарк арени изрекао је речи које су одјекнуле пред 20.000 душа, називајући 5. октобар “најмрачнијим даном и највећим злом у историји Србије”. Његова изјава је изазвала контроверзу међу грађанима Србије, али запањујуће је што се нико од политичких лидера грађанског корпуса опозиције није огласио и супротставио – изузев маргиналног и контрoверзног Чедомира Јовановића.
Грађанска опозиција је одлучила да зарони у узнемирујуће гласну тишину, али не предизборну. Одсуство одговора и одлука да ћуте у моменту када се политички пејзаж земље обликује пред надолазеће изборе не само да је пропуст већих размера, већ поставља озбиљно питање о способности да се изборе за своје политичке ставове и представе као озбиљна противтежа и претња владајућем режиму.
Међутим, Ивица Дачић је искористио прилику да оштро и прописно нападне комплетну опозицију, оптужујући их и да следе “досовску политику” која, како је рекао, води ка признавању Косова, осуди српског народа као геноцидног, те подржавању санкција Русији и бруталног капитализма. Ако су прећутали његову оцену 5. октобра ово нису смели да игноришу.
Уместо оштрих реакција или чак конструктивних критика на Дачићеве оптужбе, лидери опозиције попут Драгана Ђиласа, Мирослава Алексића, Маринике Тепић, Бориса Тадића, Саше Радуловића, Александра Јовановића Ћуте и осталих су одабрали тишину остављајући празнину у политичком простору коју су владајући политичари одмах искористили да утврде своју доминацију.
Изостанак њихових гласова је губитак прилике да се грађанима понуди јасан и конкретнији пут ка променама које обећавају осим “када Александра Вучића смене са власти”. Одреаговао је једино “повратник” на политичку сцену, већ одавно отписани Чедомир Јовановић који је на друштвеној мрежи X објавио да се “Ђилас крије у мишијој рупи, да је опет продао промене и да ћути зато што би опет у кревет са Дачићем”. Целу ситуацију је окарактерисао као “секс у шифрама”.
Но, ова тишина може се тумачити на још неколико начина. Можда опозиција не жели да улази у вербални окршај са Дачићем, фокусирајући се уместо тога на властити план акције и водећи се паролом “паметнији попушта”. Колико је паметно, показаће избори.
Други разлог зашто нема критике Дачића је да је он виђен као могућ коалициони партнер у поствучићевској Србији. Ипак, изостанак одговора на тако снажне тврдње дефинитивно ће бити протумачен и као слабост и недостатак способности да се изнесу чврсти аргументи који би демантовали или оспорили Дачићеве констатације – што уједно ствара и празнину коју Дачић успешно користи да би зацементирао своју позицију.
Дакле, сада, у јеку предизборне кампање и надолазећих избора, неслагање с Дачићевим изјавама остаје неизражено. Опозициони лидери пропуштају прилику да се јасно дистанцирају од његових речи и понуде сопствену визију за будућност Србије. Та тишина може имати озбиљне последице, подстичући додатне сумње грађана о стварним перспективама које опозиција нуди и да ли их уопште нуди.
Опозиција би морала, али је и у обавези према грађанима који их подржавају, да буде глас алтернативних идеја и конструктивне критике – док је излишно и говорити о моралној обавези да се супротставе најболнијим ударцима у контексту напада на политике које заступају. Можда није претерано рећи да је неустајање у одбрану и неизношење подробних ставова према дану који је означен као симбол политичких промена у Србији скандалозно.
Прилика, грађанској опозицији понуђена као на тацни, да се истакну и артикулишу своја уверења, за чим грађани Србије жуде, остаје неискоришћена. Коначно, одсуство реакције грађанске опозиције у кључном тренутку за будућност Србије оставља на стотине хиљада, већ сумњичавих грађана у недоумици о њиховим способностима да воде земљу.
Калкулација је део политике али ако се претерано калкулише изгуби се она основна нит – шта је сврха неке и нечије политике. Прва мисао која се намеће је да је политичко деловање грађанске опозиције у изборној кампањи потпуно испразно, опскурно и у толикој мери неозбиљно да представља главног промотера изборне листе Александра Вучића и тренутне власти.
