Стефан Савкић: Другосрбијанци против Милице Заветнице због преласка административне линије

Фото: Милица Ђурђевић Стаменковски

Контроверза око преласка административне линије и уласка на Косово од стране Милице Ђурђевић Стаменковски, председнице Српске странке Заветници, изазвала је бројне реакције, полемике, поруке пордшке али и директне нападе, осуде па чак и увреде на рачун лидерке ове политичке опције.

Ђурђевић Стаменковски је на друштвеним мрежама објавила свој прелазак преко административне линије и истакла како је годинама била блокирана да уђе на Косово, наводећи да својим актом изражава подршку и стаје у одбрану уставног поретка своје државе.

Овај чин може се посматрати као израз њене политичке активности и ангажмана у одбрани територијалног интегритета Србије. За њу је, очигледно, постојао симболички значај уласка на Косово, истичући своју приврженост уставном поретку.

Међутим, по старом српском обичају одмах су уследиле лавине коментара изражавања незадовољства, беса и напада другосрбијанске раје, као и критике политичара левог спектра, грађанске, проевропски оријентисане опозиције.

Без обзира на политичке ставове, противнике и уобичајена препуцавања, жену, мајку двоје деце, са већински лажних профила називати дебилом, вештичаром, проданом душом, издајницом, политичком проститутком је скандалозно, срамотно, нељудски и суштински осликава мржњу – која кључа и неизбежно, непрестано избија из “отворених” умова самопрозване интелектуалне елите, грађана света, обожаваоца Запада, директно усмерена на своје сународнике.

Дакле, овако гнусне увреде се могу тумачити и као говори мржње према женама. Боркиње за женска права би могле барем симболично да реагују чак и ако не подржавају ставове које заступа Милица Ђурђевић Стаменковски. Лицемерено је да када једна жена постане мета жестоких јавних напада, феминисткиње не реагују само зато што она води политике које се не слажу са њиховим уверењима.

Из угла здравог разума, ради се о простачкој реторици која очигледно има за циљ директну повреду достојанства личности, где се средства не бирају. Врло проевропски, врло грађански, част изузецима који су суздржани уочили могућност да је њен потез глас незадовољства, покушај да се светло баци на запостављену проблематику обичног човека која тиња на маргинама политичке сцене.

Но, будући да са подозрењем посматрају и садашње најближе сараднике, политичке лидере које су подржавали, безброј расчлањених Европејаца расутих на десетине странака – другосрбијанци су такође оптужили председницу Заветника да је део лажне БИА опозиције.

Даље су навели да служи режиму Александра Вучића као саучесница у како кажу, квинслишкој велеиздаји у смислу управног поретка Косова, позивајући се на укидање српских структура које су са њиховог становишта браниле јужну покрајину функционалним системом алтернативних путева повезивајући централну Србију са севером Косова којом је то поништено – а север сада окупиран од стране Албанаца.

Прелазак административне линије су окарактерисали као “патриотску” трагикомедију, бизарним и отужним перформансом, “три прста без крста”, уз опаску да странке десног спектра једино знају да се бусају у српске издајничке груди, а да Заветнике уопште није брига за наш народ на северу Косова и да јасну политику и немају. Њихов став је да се ради о завери и договору између Вучића, Куртија и њихових западних ментора.

Чини се да су занемарили комплексност политичких односа на Косову и Метохији. Критиковање без понуђеног решења или ширег разумевања комплексности ситуације доводи само до даљег поларизовања и политичке стагнације.

Ипак, многе критике сугеришу да је овакав чин више егзибиционистички него користан или смислен за решавање проблема на Косову и Метохији и углавном се односе на недостатак јасне поруке и практичног доприноса решавању ситуације на терену.

Питање које се намеће јесте да ли овај чин може имати ширу политичку димензију. Може ли бити више од једноставне бравуре?

Пре него што је прешла административну линију на Космет, Милица Ђурђевић Стаменковски је у петак увече преносила директно укључење на Фејсбуку из села Растелица у општини Куршумлија, које се налази стотинак метара од административне линије Косова.

У том обраћању, она је изразила забринутост због ситуације у селу где је приметила одсуство српских становника, наглашавајући да су, према њеним речима, албански екстремисти редовно прелазили административну линију како би вршили сечу шума и пљачкали имања. Упозорила је на оно што је назвала претензијама великоалбанског национализма, истичући проблематику која се манифестује кроз такве активности.

Можда је другосрбијанцима сада јасније о чему се заправо ради, а за оне којима није јасно, наравоученије се само казује – отиђите на Косово и видите како и у каквом окружењу Срби тамо живе. Сваки глас помињања Срба на Косову, макар био и због личне промоције је глас који те људе ставља у центар пажње. Усредсредимо се на њих и њихове свакодневне недаће.

На крају, сви коментари о председници Заветника указују на то да је пре било каквих реакција потребно пажљиво сагледати политичке гестове са широм перспективом, узимајући у обзир комплексност политичке ситуације на терену. Уместо острашћених критика или еуфоричне подршке, нужно је препознати шире импликације и разумети контекст како би се стварно размотриле последице на политичку сцену, друштво у целини – укључујући Србе на Косову.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Најновије

Запрати нас