Избори у Србији: Игра мачке и миша, Вучић и опозиција на делу
Пријатељи и пријатељице, добродошли у политички циркус „кабаретско позорје политичке сцене“ који се одвија у Србији! Да, тачно сте чули, политика је постала занимљива игра мачке и миша између Вучића и опозиције. Узмимо лупу и истражујмо шта ради власт и шта припрема опозиција.
Прво питање на које многи желе одговор: Kада ће бити избори? Па, драги наши, то је као тражење игле у пласту сена. Вучић је вешти мачак који држи иглу, а опозиција је храбра мишја екипа која покушава да је пронађе. Kако тренутно ствари стоје, избори би вероватно могли бити одржани у децембру. Међутим, немојте бити изненађени ако се датум промени брже него што промените станицу на телевизору кад се појави политичка реклама.
Једини фактор који је против избора у децембру је Америка чији представници говоре да они нису за такве изборе јер се онда одлаже имплементација немачко-француског плана. То значи да Вучић нема проблем са опозицијом већ са Америком јер покушава да купи време до следеће године која је изборна у Америци и Европи (могуће је да направи изборе у децембру па онда опет средином прошле године због “кризе формирања владе” а све у циљу куповине времена)
Вучић и његова странка, Српска напредна странка (СНС), играју “прљави плес” и у односу на странце и у односу на опозицију. Планирају објединити све изборе, укључујући и редовне покрајинске и локалне изборе. То би требало да ојача позицију владајуће странке а да створи праву политичку конфузију и отежа опозицији да се организује а камоли победи имајући у виду да ће име Александра Вучича СНС употребити за носиоца свих листи. Kао шлаг на торту, сви градоначелници и челници власти у Војводини би по тој логици требало да поднесу оставке. То је као да Вучић игра шах са самим собом, док сви остали покушавају да разумеју правила игре.
Међутим, опозиција је попут храброг миша који није спреман да се преда мачку, али проблем је у томе што су ови мишеви више навикли на трагање за сиром него на бављење политиком. Једину значајну победу опозиција је недавно остварила у Скупштини Србије, када је успела да са заседања удаљи министра који је говорио лоше о оним грађанима који су без деце. То је све.
Ипак, скупили су храброст и захтевају ванредне парламентарне изборе и ванредне изборе за Београд али Вучић не жели баш да им олакша ствари. Опозиција се не слаже око много тога, али сви су годинама сложни барем око тога да је Вучић мачка коју треба победити удруживањем мишева у једну или две колоне.
И ту долази кључна разлика: опозиција жели одвојене изборе како би се могла борити против Вучића у сваком граду и општини. Да будемо искрени, организационо супротставити се Вучићу на изборима је као да покушаваш да победиш у стоном тенису користећи банану уместо рекета. Наравно, не смемо заборавити протесте “Србија против насиља”, који су трајали четири месеца и довели до захтева за изборима. Иако су сада у запећку, ови протести су били покретач промена у политичкој арени али је огромна грађанска енергија остала неискоришћена док ниједан захтев није испуњен.
Kао што знамо, Вучић није мачка која игра по правилима, а његова тајна оружја су изборни инжењеринг и лукаво саплитање разних политичких противника. Чак и када је противник вичнији, Вучић има необичан таленат да из шешира извуче зеца или да направи изненађења.
Због свега наведеног опозиција уколико јесте права опозиција сада мора показати карактер јер нема времена за грешке. Потребно је да ако већ не могу у једној колони да иду у две колоне „грађанска“ и „патриотска“ да би тако изгледали кредибилно и да би смањили губитак гласова које носе странке испод цензуса. Уколико су они права опозиција морају изаћи и на неравноправну предизборну борбу и са јасном поруком охрабре све оне који нису за власт да изађу на биралишта. Ако се уједине у две колоне могу послати поруку „Да, можемо победити Вучића“. Или нам показати да заправо они то ни не желе.
Дакле, драги грађани, ово је рекли смо политички циркус „кабаретско позорје политичке сцене“ у Србији. Избори су као тајанствена игла у пласту сена, Вучић је препредени мачак који игра “прљави плес” са сигурношћу ветерана, а опозиција је храбри миш који се не предаје док не осигура фртаљ сира јер паризер не једу. Хоће ли мишеви преварити мачку или ће мачак ухватити мишеве? Остаје нам да видимо. У сваком случају, будите спремни на политички спектакл у децембру, или када се већ донесе коначна одлука. И, наравно, не заборавите кокице! Јер у свој овој муци су нам избори као „кабаре“ или „реалити“ најјефтинија забава за масе.
