Аутор: Стефан Савкић
Нови Сад је данас завијен у црно због трагичног губитка 14 живота када се урушила надстрешница испред улаза у главну железничку станицу. Незапамћена трагедија могла је бити избегнута да су сигурност и одговорност били приоритет.
У реконструкцију железничке станице уложено је 65 милиона евра, од чега 16 милиона у саму станичну зграду. Станица је након обнове првобитно отворена у марту 2022. године, а поново у јулу ове године. Нажалост, данас сведочимо трагичним последицама немара према грађанима, неадекватних радова и затворених уговора.
Више јавно тужилаштво потврдило је да је из рушевина извучено 14 тела, међу којима су два идентификована женска лица (А.Р., 20, и А.Ћ.С., 35) и пет мушких (Х.С., 27, М.М., 21, Ш.Ђ., 77, Р.В., 69, С.В., 45). Троје повређених је смештено у Клинички центар, а њихови идентитети још нису потврђени.
Милиони евра без основне безбедности!
Инфраструктура железница Србије изјавила је да надстрешница која је пала на улазу у станицу није била део радова на реконструкцији. Међутим, по правилима извођења грађевинских радова, безбедност постојећих објеката мора бити приоритет током радова, посебно на објектима јавне инфраструктуре. Како је могуће да је уопште сигурност грађана доведена у питање, а камоли да је главна тема расправе да ли је надстрешница реконструисана или је пак то „стара“ надстрешница из 1964. године?
Нејасни уговори и избегавање одговорности
Овај пројекат, део брзе пруге од Новог Сада до Суботице, поверен је кинеском конзорцијуму ЦРИЦ&ЦЦЦЦ, а уговор остаје мистерија. Министарство саобраћаја одбило је да објави уговор, позивајући се на жељу кинеских партнера за тајношћу. Где је ту безбедност, а где транспарентност?
Ова несрећа није случајна, већ резултат дубоких пропуста у систему. Политика реконструкције, најављена са великом помпом, није донела сигурност грађанима. Ова инвестиција није спроведена да би се заштитили људи, већ да би се профитирало и остварили политички поени.
Горко питање: Колико кошта један живот?
Сваки живот изгубљен у овој трагедији не сме да постане само број у извештају. Данас видимо стравичну цену неодговорности и несавесне градње. Колико је још живота потребно да би одговорни преузели кривицу? Колико несрећа мора проћи пре него што уговори буду отворени и безбедност гарантована?
Не заборавимо жртве, тражимо одговорност
Неопходно је повећати транспарентност уговора и извођача радова, као и увести строже контроле и ангажовати независне стручњаке током радова. Такође, грађани морају да буду укључени у одлуке које се тичу њихових заједница, а одговорни за трагедију морају сносити последице како бисмо обезбедили сигурније окружење да се овакве трагедије никада не понове и не забораве.
Саучешће породицама страдалих; нека им је вечна слава и мир њиховим душама.
