Аутор: Стефан Савкић
На Железничкој станици у Новом Саду, јуче се догодила трагедија која је шокирала целу нацију. У урушавању надстрешнице живот је изгубило 14 особа, док су 3 особе тешко повређене. Незапамћена несрећа отворила је питања о стању безбедности у грађевинској индустрији и инфраструктури, постављајући хитну потребу за преиспитивањем одговорности и процедура.
Иако је нови Закон о планирању и изградњи донео одређене промене, он не може да сакрије темељне проблеме који се вуку кроз читав систем. Да ли су нове регулативе довољне да обезбеде сигурност грађана или је то још једна фасада која ће се срушити под притиском стварности?
Грађевински сектор: Многе препреке остају
Закон сада захтева полису осигурања од одговорности трећих лица пре него што се радови започну. Ово може изгледати као корак ка већој заштити, али остаје питање како ће се та правила спроводити у пракси. У Србији, према извештајима, мање од 30% грађевинских пројеката буде инспектовано током изградње. Како можемо очекивати да ће се инвеститори и извођачи придржавати нових правила када је контрола инспекција већ дуго на ниском нивоу? У земљи где је брзина и профит често важнија од квалитета и сигурности, поставља се питање: колико су ове измене заправо ефективне?
Поред тога, ново правило о уклањању видљивих спољашњих јединица клима уређаја на новим зградама, иако може допринети естетском изгледу урбаног простора, поставља питање приоритета. Да ли је естетски изглед важнији од основних проблема инфраструктуре и сигурности? Грађани су очигледно изгубили поверење у систем који је требао да их штити, а свака нова регулација која се не спроводи представља још једно празно обећање.
Основни проблеми: Безбедност и одговорност
Колико несрећа је потребно да би се одговорни позвали на одговорност? Колико још људи мора да пати пре него што се нешто заиста промени? Уместо да се баве суштинским проблемима, чини се да власти више брину о естетским аспектима и медијској презентацији него о животима и сигурности грађана. Хоће ли нови закон остати мртво слово на папиру, или ће донети промене које су потребне да се избегну будуће трагедије?
Нове измене Закона о планирању и изградњи: Кључне новине – да ли су довољне?
Измене Закона о планирању и изградњи Србије, које су ступиле на снагу у августу 2023. године, доносе неколико кључних новина. Прво, обавезност сертификата о енергетским својствима за све нове зграде може значајно утицати на трошкове изградње и будуће коришћење зграде. Такође, рокови за доношење одлука о приговорима на локацијске услове су смањени, што олакшава инвеститорима поступке планирања.
Једна од новина је и дефинисање улоге „Управљача пројекта“, правног лица које пружа консултантске услуге током планирања и изградње, управља пројектовањем и контролом динамике напретка радова. Ове измене су део ширег настојања да се модернизује и унапреди грађевински сектор, али се поставља питање колико ће се ове промене заиста имплементирати и допринети безбедности током реконструкција. У контексту јучерашње несреће, ове измене делују као испразна решења, посебно када се узму у обзир и изазови одржавања инфраструктуре железница.
Изазови у имплементацији: Инспекција и одговорност
Нажалост, ефикасна контрола инспекција остаје велики изазов. Према извештајима, инспекције се суочавају са недостатком ресурса и лошом организацијом. Када су инспектори присутни, често су оптерећени бројним пројектима, што доводи до површних провера и потенцијално опасних ситуација. С обзиром на стање железничке инфраструктуре, где се често извештава о недостатку адекватних провера и одржавања, грађани имају све мање поверења у сигурност транспорта.
Сличне афере: Шири контекст
Ови проблеми нису само везани за грађевински сектор. Према бројним извештајима, сличне афере потресају и друге индустрије, укључујући здравство и образовање. Наводи о скандалима у јавним набавкама и злоупотребама у сектору здравства указују на системску корупцију која је, како се извештава, дубоко укорењена у нашем друштву. На пример, случај „Крушик“, који је изазвао озбиљну пажњу јавности, често се наводи као пример где су приватни интереси преузели примат над јавним добром, остављајући одговорне без последица.
Решење: Одговорност и суштинске промене
Као друштво, све више постаје очигледно да површна решења и козметичке промене нису довољне. Потребне су суштинске промене и колективна одговорност од стране доносиоца одлука. Безбедност грађана, доследност и одговорност морају бити у првом плану, јер свако одлагање или недостатак примене тих мера носи ризик да се суочимо са понављањем прошлих грешака које су већ имале трагичне последице.
