Доналд Трамп започео је предизборну кампању речима: “Битка почиње у Ајови, почиње овде. Уз вашу помоћ, вратићемо нашу земљу из пакла.” Пре само три године, Трампова политичка будућност изгледала је неизвесно, нарочито након пораза неколико његових фаворизованих кандидата у Конгресу током избора средином мандата 2022. Ипак, данас, 77-годишњи бивши председник успешно се позиционирао као главни фаворит за освајање републиканске номинације.
Опште изборне анкете су непоуздане пре новембра, али тренутно Трамп има тесну предност над Џоом Бајденом на националном нивоу – упркос томе што је отворено по мишљењу противника позивао на освету и ескалирање председничке моћи. Као што је недавни наслов Вашингтон Пост-а навео: “Трампова диктатура постаје све неизбежнија. Требало би да престанемо да се претварамо.” И Трампова дежурна али и најжешћа критичарка, Лиз Чејни упозорава на потенцијалну опасност, тврдећи да Сједињене Државе улазе у диктатуру. Покушавају да плаше јавност наводном Трамповом потенцијалном диктатуром.
Чак је и Нова Република, чувени магазин који већ више од 100 година брани америчку демократију у својим насловима истакао да никада нису видели изборе с вишим улозима. Зато су навели да иду на све или ништа лансирајући нову секцију посвећену изборима 2024. и преплављујући зону актуелним вестима, истраживачким причама и извештајима – а све у намери да учине све што могу како би спречили да “САД западне у диктатуру”. Сва оружја су уперена у Трампа чија се победа не сме дозволити по било коју цену.
Чини се да ни то није довољно да дискредитују бившег председника, јер у предизборном циклусу Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп успешно граби ка републиканској номинацији. Остварио је импресиван тријумф у Ајови и Њу Хемпширу. Вратио се. Иако заправо никада није ни отишао. Претња Трампом је толика да многе демократе осећају забринутост због почетне позиције Џоа Бајдена.
Ризик по демократе лежи у томе да ће, без правог изазова током предизбора који би активирао гласачку базу, Бајден имати потешкоће да у потпуности ангажује симпатије и мобилише гласаче све до каснијих фаза изборног циклуса. У међувремену, Трамп већ годину дана формално води кампању за реизбор, с изобиљем ресурса и тема на располагању, осим изазова из домена цивилних и кривичних поступака.
Несразмерност у времену кампање и ентузијазму бирача изазива бригу међу демократама који страхују да би, како лето одмиче, остали у заостатку у напорима да поново изаберу председника чији рејтинг у анкетама тренутно није охрабрујући. Кључни део њихове стратегије супротстављања укључује мобилизацију гласова из иностранства.
Демократе у иностранству имају добро успостављено спољно деловање странке, са огранцима у преко 100 земаља. Стотине хиљада америчких гласача који живе у иностранству имају право гласања на примарним и општим изборима и њихови гласови се рачунају на државном нивоу. Ово може бити пресудан фактор у председничкој трци које често зависе од танких маргина, као што је био случај 2020. године.
На основу тренутних анкета које указују на Бајденову борбу у неколико кључних држава, гласови послати из иностранства евентуално би му пружили предност. Познатно је да је Немачка дом највеће америчке војне заједнице ван САД, у Рамштајну, тако да ће специфични проблеми ове заједнице имати знатан утицај на геополитичку ситуацију.
У контексту напетости са Русијом и стањем у Украјини, Трампово реторичко најављивано повлачење америчких трупа из Европе би утицало и на безбедност НАТО-а, отварајући могућност за Русију и њено деловање. Сви ови фактори доприносе комплексности предстојећих избора, чинећи улог за демократе у иностранству кључним фактором у одржавању равнотеже и коначном резултату. Трамп је изабрао ову тему јер је америчкој јавности сазрело становиште да их скупо кошта подршка Украјини и да се ризикује трећи светски рат „због тамо неког Кијева“ за кога пре овог рата нису ни чули.
Што се тиче Европске уније, уколико би Трамп поново постао председник САД-а, могло би доћи до новог трговинског рата између ЕУ и САД-а. Пре 4 године, Трамп је увео царине на неке производе ЕУ, попут челика и алуминијума, што је изазвало напетости. Ово би се могло поновити, изазивајући несугласице између ЕУ и САД-а у вези трговине.
САД је највећи донатор Украјини током ратног сукоба са Русијом, али ако Трамп поновно постане председник извесно је да би та подршка била мања, до тога да ЕУ остане без поузданог и снажног партнера. Одавно је јасно да постоји неслагање унутар ЕУ и САД-а око финансирања за Украјину. Трамп жели да ЕУ у већој мери финансира рат у Украјини и послератну обнову ове државе а да се тиме мање бави Америке. Главни изазов у раду с Трампом је његова непредвидљивост. Он прави слику човека који може изнебуха променити своје ставове, а то може стварати неизвесност за ЕУ и друге партнере.
Што се тиче Србије, будући да имамо јаке трговинске везе с ЕУ, било какви трговински спорови или несугласице између САД-а и ЕУ могли би индиректно утицати на српску привреду, укључујући извоз и пословање с европским земљама – што повлачи питање заштите наше привреде.
Трампова администрација имала је променљив приступ регионалним питањима, а повратак на сцену могао би донекле ресетовати амерички однос према Балкану. Србија, као кључни играч у региону, морала би пажљиво балансирати између потенцијалних промена у приоритетима САД-а, очувања суверенитета и својих националних интереса.
Кључно питање Косова и Метохије остаје у средишту интересовања. Трампова администрација била је активна у посредовању између Београда и Приштине. Постизање економске нормализације између две стране, у виду споразума о железници и аутопуту, било је највеће постигнуће. Очекивања су била да ће Трампова политика „економске нормализације пре политичке“ довести до свеобухватнијег решења. То се наравно није десило али је администрација упак убрала неке политичке поене. Трампова администрација није у тој мери инсистирала на довршавању косовске независности али је далеко од тога да одустане од тог процеса. Тај мањи питисак је дао Србији четири драгоцене године и то је била једина корист за српске националне интересе у време док је Трамп водио САД.
Његов повратак може значити враћање фокуса на економске аспекте дијалога. Поновно покретање разговора о инфраструктурним пројектима и економској сарадњи може бити главна иницијатива. Могуће је да би Трампова администрација наставила притисак на обе стране да постигну договор, уз фокус на питањима попут економске сарадње, енергетике и регионалне стабилности.
Трамп, иако наизглед шармантан, има врло тврд преговарачки приступ. Стога ће српски патриотизам и приоритет очувања виталних националних интереса имати водећу улогу у дијалогу. На крају, национално јединство илити национални консензус по питању Косова и Метохије постаје од суштинског значаја како би се осигурао снажан преговарачки положај Србије. Кључно је да Србија буде припремљена на динамичне промене у сваком случају.
Са америчким демократама у Вашингтону Србија има негативну предвидљивост а са Трампом има непредвидљиву ситуацију која може бити и шанса за Србију. Без обзира на исход америчких избора 7. новембра, јасно је да ће међународна заједница, укључујући и Србију, бити суочена с изазовима и приликама које ће захтевати мудрост, дипломатију и одлучност. Једино што се сада може са сигурношћу рећи јесте да свет с пажњом прати развој догађаја до америчких избора 7. новембра, свестан да ће резултати значајно обликовати глобалну сцену у наредним годинама.
