Стефан Савкић: Трка „дебиломобила“ у престоници

Фото: АТА Имагес

У трци за политичку доминацију, политичари често измишљају различите начине како би се истакли изнад својих конкурената. Међутим, потези кандидата за градоначелника Београда листе „Србија против насиља“ Владимирa Обрадовића и бившег заменика градоначелника Горана Весића, откривају ново поглавље у циркусу политичких егзибиција – а све на штету џепова грађана.

Кампања за изборе 17. децембра наставља да личи на бескрајно такмичење у импровизованим “мобилним канцеларијама”, а политички кандидати троше новац пореских обвезника на шарене камионе, комбије или како их из милоште воле називати – “имбециломобили”.

Док се ривалство око тога ко има већи, сјајнији и скупљи “мобилни” возни парк незаустављиво наставља, грађани Београда и читаве Србије постају неми посматрачи кловновског спектакла политичара и њиховог гротескног подсмеха.

Најновији додатак у раскошној колекцији возила политичара долази у облику “градоначелникомобила”, који је Обрадовић представио као свој адут за освајање пажње гласача. Да, добро сте прочитали – “градоначелникомобил”. Да ли верујемо да ће Београђани свог лидера бирати на основу превозног средство у којем неко своју цењену позадину возика по граду?

Бизарна трка за титулом најмаштовитијег “дебиломобила” само показује колико су поједини политичари изгубили додир са стварношћу. Да ли ће та возила закрпити рупе и пукотине на путевима, пружити боље школство или омогућити виши животни стандард?

Но, Обрадовић је усхићено најавио долазак свог “градоначелникомобила” као да је открио решење за кључне градске проблеме. Али, да ли се заправо ради о жељи да се пажња скрене с мањка суштинских политичких идеја?

Не треба заборавити ни осврт бившег заменика градоначелника, Горана Весића, који се након своје бламаже из едиције “покретна канцеларија” усудио да прокоментарише “украдену инспирацију” коју је Обрадовић пригрлио. Критика је, наравно, суптилна – да, копирање је најбољи облик ласкања, али није ли време да се престане са овом дечјом игром?

Трошење времена и ресурса на такве тривијалности је облик неодговорности, исмевања, понижавања и атака на здрав разум грађана који очекују озбиљне идеје и планове за унапређење главног града.

Уместо да се фокусирају на реалне проблеме – незапосленост, образовање, комуналне услуге – политичари бирају да се возикају около наоколо, стварајући илузију продуктивности. Да, сјајни бочни памфлети и скупоцени ентеријери њихових “морбидомобила” побољшаће живот грађана.

Док се политички такмаци надмећу чији је “морбидомобил” најупечатљивији, грађани гледају како њихов новац и даље одлази на скупоцене возне паркове, уместо да се улаже у стварне потребе заједнице – образовање, здравство, инфраструктуру.

Тек када буду поштено кажњени изборним резултатима политичари ће, уколико буде памети за тако нешто, почети да се такмиче у квалитетним програмима и конкретним идејама уместо у “мобилопрестижу”. Уместо возикања наоколо и шепурења у својим уређеним “мобилима”, можда ће тада ставити фокус на решења за горуће проблеме који муче грађане.

На крају крајева, у овој сујетној игри политичког престижа, губитници су управо грађани који плаћају цех овог циркуса. Све друго је само празна политичка играрија на точковима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Најновије

Запрати нас