Док се хладноћа увлачи у улице Београда, један концерт је изазвао ватру полемика и дели мишљења широм Србије. Наступ пољског бенда Батусхка, заказан за 23. новембар, требао је бити музички специјал, али је уместо тога постао епицентар културног рата између уметности, верских уверења и друштвених вредности.
Све је почело када је монах Арсеније Јовановић, игуман манастира Светог Петра и Павла код Мионице, издигао свој глас против овог бенда, тврдећи да њихов наступ представља неприхватљиву провокацију православне цркве.
Оптужујући Батусхку за исмевање православне иконографије и одежде, Јовановић је прогласио њихов наступ “бласфемијом” и “хулом” на православље. Реакције на ово отказивање су биле поларизоване. Једни су подржали одлуку да се концерт откаже, истичући значај поштовања верских уверења и културе.
Ово је чак иницирало ланчану реакцију, укључујући апел удружења “Православна култура” упућен патријарху Порфирију, наглашавајући да концерт вређа јавни морал, културу, веру и традицију народа.
Критике нису остале само на речима, већ су се прелиле у правне акције. Адвокат удружења најавио је подношење опомене пред кривичну пријаву организацији “Дорћол Платз”, места где је концерт требао да се одржи.
Други, међутим, подижу барикаде против таквог поступка, говорећи о слободи изражавања и постављајући питање граница утицаја верских ауторитета у секуларном друштву. Аргументи који подржавају музички приступ пољског бенда могу се наћи у слојевитости и оригиналности њиховог звука.
Способност да споје различите музичке утицаје и створе нешто ново и препознатљиво привлачи њихове фанове. Такође, очигледна је њихова способност да створе интензивну емоционалну везу са публиком током наступа.
Концерти овог типа обично не привлаче енормну публику, али ова ситуација је постала магнет за пажњу јавности захваљујући социјалним медијима и јавном обраћању Јовановића. Тако је концерт који би можда прошао готово непримећено, сада постао фокус расправе о моћи друштвених мрежа и утицају верских фигура на друштвена дешавања.
Погледамо ли детаљније, могуће је видети дубљи културни конфликт који се протеже изван отказивања једног концерта. Наводи о томе како бенд исмева одређене аспекте православног ритуала и иконографије, посебно оних везаних за руску православну цркву, указују на суштински сукоб вредности између уметничке слободе и верских сентимента.
Но, музички израз Батусхке, комбинује блек метал са православним црквеним појањем и изазива интригантну реакцију. Њихов сценски перформанси су контроверзни јер укључују елементе попут мртвачких сандука, икона светаца, упаљених свећа, тамјана, и чланова бенда обучених у одоре са мотивима глава костура и обрнутих крстова.
Док су чланови бенда тврдили да маске служе за бољу фокусираност на музику, други су видели ово као директан напад на верске вредности. Но, наступи јесу усмерени на православље, а текстови песама су на старословенском језику. Дакле они се постмодернистички поигравају са православним хришћанством и сатанизмом у прављену провокативног имиџа зарад изласка из анонимности на рок сцени.
Иако долазе из католичке Пољске, одлука бенда Батусхка да се баве православљем уместо да истраже и инкорпорирају католичке симболе и традиције, централне за пољско друштво, може изазвати критике због евентуалног недостатка храбрости, док православље може деловати као лакши избор за њихов уметнички израз.
То поставља питање да ли бенд избегава суочавање с сопственим културним идентитетом и изазовима које католичанство носи и у тој средини, те да ли избор православља рефлектује аутентичност или избегавање тешких питања?
Било како било, у основи овог сукоба лежи питање слободе уметника да изрази своје идеје насупрот осетљивости верских осећања и културних вредности. Поставља се кључно питање – где се црта граница између слободе изражавања и поштовања верских уверења, и ко треба да је повуче?
Агенција “Хенгтајм”, организатор концерта, отказала је догађај због бриге о безбедности посетилаца и учесника. Иако су изразили да су после негативних критика увидели неке алармантне знакове, одлука о отказивању концерта изазвала је широк спектар реакција.
Док се овај случај може чинити само као површинска борба око отказаног догађаја, он заправо осветљава дубље проблеме који се тичу друштвених норми, културних вредности и односа између уметности и вере.
На крају, ова ситуација позива на ширу дебату о границама слободе изражавања и поштовања верских уверења у друштву које тежи да буде инклузивно, али истовремено и да чува своје културне темеље. Да ли је отказивање концерта исправан корак ка заштити верских вредности или представља претерану цензуру уметничког израза?
Другачије речено, да ли је главни проблем за православне у Србији концерт једне мало познате групе поред стотина хиљада људи који пропадају због дроге, алкохолизма, сиромаштва или нечег другог? Делује лицемерно, зар не? Тешко је определити се шта је горе, али по мом мишљењу гори су лажни моралисти илити фарисеји но артсатанисти.
