Пише: Ромен Луис
Ако потражимо нешто више података о „стелт“ технологијама, наћићемо да је суштина стелта у избјегавању да будете примијећени. Тиме се обезбјеђује да се приближите противнику и испалите пројектил са разорним дејством, прије него што вас противник примијети.. Мислите да је човјек аутор „стелт“ приступа?! – Није. Ову тактику су први примијенили ВИРУСИ. Вирус користи многе начине да завара имуни систем који се брине о здрављу нашег организма. Када би наш имуни систем био довољно моћан да открије сваки вирус на вријеме (односно – да анулира „вирусни стелт“), вјероватно да никада не бисмо били болесни. Није дакле суштина проблема у немоћи имунитета да убије вирус – то није ни најмањи проблем, већ у томе што вирус користи „стелт“ форе да избјегне пажњу имуног система – док не буде касно.
Стелт је могућ и у писању књига. Претпоставимо да желимо да сакријемо неку идеолошку причу коју имамо задатак да заодјенемо у рухо науке, и што је најважније – да помоћу „списатељског стелта“ ухватимо што више читалаца „на бућку“. Шта нам треба, какав колорит?
Погледајмо насловну страну горње књиге. На први поглед допадљиво.. Српска ћирилица и српски језик, и крсташ барјак.. Мило име Црне Горе, у познатом и драгом колориту.
Међутим – то није оно чему бисмо се понадали, већ „стелт маска“. Наиме, једна београдска издавачка кућа, објавила је на српском језику и ћирилици (да би примамила српске читаоце и купце) књигу др. Живка Андријашевића, познатог пропагатора монтенегринства; међутим – књига је, супротно очекивањима, заодјенута у СРПСКИ колорит – писана ћирилицом, на насловној страни јој је српски крсташ-барјак књаза и краља Николе Петровића, израђен по традицији и угледу на крсташе који су се вили у давним великим српским биткама, од Косова и прије Косова..
Међутим, ако почнете да читате ову књигу, у њој ћете препознати грчевито залагање аутора да Црногорце прикаже, не као саставни дио Српства, већ као нешто што са Србима и Српством нема ничега више заједничког него што има са другим народима бившег југословенског простора. Тиме се ова псеудо-историја уклапа у онај мозаик који је брижљиво стваран још од времена Аустро-угарске, према коме Српство треба расточити на дијелове, да би затим ти дијелови опет били повезани али у другачијој, НЕСРПСКОЈ форми – било аустро-угарској, било „југословенској“, било „евроунијатској“.
Лажи о историји у овој књизи међутим нису изнесене брутално и отворено, већ ПОСРЕДНО – преко прећуткивања докумената који казују неку другу причу, и преко избјегавања директног полемисања са „српском“ верзијом историје Црне Горе. Дакле, стил је блажи али тиме и перфиднији – аутор просто прича и слиједи своју причу, прећуткујући све оно што се са њом не слаже (надајући се да шири круг читалаца не зна да то што је прећутано, постоји), без полемике (како би то радили Хрвати), покушавајући на тај начин да своју идеолошки обојену верзију „провуче испод радара“, односно да примијени „стелт“.
Срамно је, али нажалост – не и изненађујуће, што је ову србофобну књигу објавио издавач из Београда, а не из Подгорице или са Цетиња, а за претпоставити се да се и на то пазило да би књига чак и са те стране била на први поглед прихватљивија српском читаоцу. Из свега наведеног лично претпостављам да је издавање ове скривено антисрпске књиге ДРЖАВНИ пројекат монтенегринских власти, и да је неко паметан дао неколико лукавих приједлога издавачком тиму; аутор је у овој књизи упаковао монтенегринску идеологију у форму науке, а издавач јој је дао „стелт“ карактеристике да би се провукла испод српских радара.
Аутор је иначе нескривени идеолог монтенегринства и професор на државном Универзитету Црне Горе, али је истовремено (па сад просудите да ли је то небитно) и члан „Завода за хрватску повијест“ из Загреба.. Писао је сличне идеолошке радове заодјенуте у научно рухо, о Цркви у Црној Гори у 19. вијеку (на контроверзне теме о аутокефалности), и другим темама, кроз шта све провијава једна основна идеја и циљ – некако доказати да Црногорци нису Срби, а да Црна Гора није српска земља.
Ако негдје видите ову књигу, имајте у виду горе наведено.. Ако сте се преварили па је купили, прочитајте је – такође имајући у виду ово што је горе наведено.
Што се мене лично тиче, немам је у личном посједу, а да имам – дао бих је на читање Смедеревцу.
