Студеница није хотел!
Студеница није стан на дан!
Студеница је светиња, мирис тамјана…
Манастир Студеница није у служби туризма, већ у служби вечности. Није ту да пружи услугу, већ да отвори небо. Њени зидови не носе бројеве соба – носе трагове метаније, шапате псалама, и гласове који не траже одговор, већ милост.
Када уђеш у манастирски конак, не улазиш у смештај. Улазиш у ћелију тишине. У место где се дах не изговара, већ се ослушкује.
Светиња није бренд!
Под именом Студенице, неки приватни угоститељи нуде ноћење са доручком. Али то није благословено – То је маска. Продају кров са етикетом крста, а иза завесе нема молитве, ни мириса тамјана, ни светог ћутања.
У јавности се појавила вест да су студенти преспавали у Студеници. Заправо су смештени у угоститељским објектима који послују под именом „Манастир Студеница“. На први поглед, ова чињеница делује безазлено – као уобичајена пракса туристичког смештаја. Али у суштини, ради се о опасној злоупотреби која погађа сам идентитет и углед једне од најсветијих задужбина нашег народа.
То није грешка. То је фалсификат.
„Не дајте светиње псима, нити бацајте бисере своје пред свиње“ (Мт 7,6)
Овде нису у питању само новац или назив. У питању је сама суштина – да ли знамо шта значи реч „светиња“?
Свети Сава није градио места за одмор. Градио је антене за молитву. Градио је храмове покајања. Када неко данас узме име тог здања и стави га као туристичку понуду, он не крши само маркетиншки кодекс – он се заправо изругује светињи.
То је симболична крађа.
Неко узима вековима сабирано духовно наслеђе и претвара га у рекламни слоган.
То је психолошка саблазан.
Млади верују да дотичу духовност,
а заправо плаћају илузију.
„Боље би му било да му се обеси камен жрвањски о врат и да потоне у дубину морску“ (Мт 18,6)
Мала врата кроз која улази велика обмана
Неко ће рећи: „Али људи желе да буду близу манастира.“ То је разумљиво. Али близина није исто што и сједињење. Није свака соба у близини олтара и сама света. Није сваки прозор окренут ка олтару икона.
„Онај који под видом побожности стиче добитак достојан је двоструког суда“ – Св. Василије Велики
Чија је име Студеница?
Студеница припада Цркви. Припада Светом Сави, који је није подигао као хотел, већ као мисију. Припада монасима који устају пре зоре, и онима који је носе у срцу као дело завета.
Сабор СПЦ већ је рекао своје:
„Свака злоупотреба имена Цркве или њених светиња у комерцијалне сврхе представља тежак прекршај и извор саблазни.“ (Сабор, 2006)
И последња реч – није наша, већ Његошева:
„Светиње су храмови бесмртности,
гдје човјек са Богом бесједи.“
А ако их претворимо у брендиране смештаје, онда светлост постаје тама. А душа – број резервације.
„Јер шта користи човеку ако сав свет задобије, а души својој науди?“ (Мк 8,36)
Студеница није хотел. Није рекламирано одредиште. Није у туристичкој понуди. Студеница је молитвени дом. Светиња. Кључ од тишине. Зидови који носе сећање предака, а не зидови који раздвајају хотелске собе.
