Студенти нису преспавали у Манастиру Студеници
У светлу недавних медијских извештаја, издајемо следеће појашњење: студенти нису преспавали у Манастиру Студеници.
Манастирски конак, под старањем братства, није коришћен за смештај студената. Лица о којима је реч била су смештена у приватним објектима у близини који, без одобрења (благослова), послују под именом „Манастир Студеница“.
Манастир Студеница није хотел, хостел или туристички смештај. То је светиња под заштитом УНЕСКО-а, посвећена молитви, покајању и духовном животу Цркве.
Свака супротна тврдња доводи у заблуду верни народ и ширу јавност и умањује достојанство једног од најсветијих драгуља нашег народа.
Студеница није хотел – она је светиња вечности
Последњих дана кружиле су вести да су групе студената боравиле „у Манастиру Студеници“. У стварности, били су смештени у комерцијалним објектима који послују под именом „Манастир Студеница“. Оно што се на први поглед може учинити безазленом или небитном чињеницом, у суштини је озбиљна злоупотреба – искоришћавање самог имена и достојанства једне од најсветијих задужбина српског народа.
Студеница није туристичка услуга
Манастир Студеница, под заштитом УНЕСКО-а, није хотел нити изнајмљиви објекат. Он није део туристичке индустрије већ део вечности. Његови зидови не носе бројеве соба – они носе трагове метанија, шапате псалама и гласове оних који не траже одговоре већ милост.
Ући у манастирски конак не значи ући у смештај. То значи ући у ћелију тишине – у простор где и сам дах постаје молитва.
Злоупотреба светог
Приватни објекти у близини манастира, који користе његово име ради комерцијалне добити, стварају илузију да посетиоци учествују у животу манастира. То није невина заблуда, већ духовна изопаченост. Како Јеванђеље упозорава: „Не дајте светиње псима, нити бацајте бисера свога пред свиње“ (Мт. 7, 6).
Свети Сава није зидао места за одмор – он је зидао храмове покајања и заједнице са Богом. Сврставање његовог наслеђа у маркетиншки слоган није само нарушавање етике; то је, уистину, поруга светом.
Последице су тешке
-Обмана верника: поклоници су доведени у заблуду да су део манастирског живота, а нису.
-Комерцијализација светог: оно што је освећено ризикује да постане бренд.
-Нарушавање угледа: сваки негативни догађај у тим објектима може бити неправедно повезан са самим манастиром.
-Повреда црквеног интегритета: Свети Архијерејски Сабор Српске православне цркве је 2006. године изјавио: „Свака злоупотреба имена Цркве или њених светиња у комерцијалне сврхе представља тежак преступ и извор саблазни.“
Свети Василије Велики је упозорио: „Онај који под видом побожности стиче добитак достојан је двоструког суда.“
Име Студенице припада Цркви
Студеница није комерцијална етикета. Она припада Цркви; припада Светом Сави, који је подигао не хостел већ мисију; припада монасима који устају пре свитања носећи у срцима бреме молитве за све.
Његош је у „Луче микрокозма“ записао:
„Светиње су храмови бесмртности,
где човек беседи с Богом.“
Свођење таквих светиња на бренд за смештај значи претварање светлости у таму и душе у број резервације.
Како је сам Господ рекао: „Јер каква је корист човеку ако сав свет добије, а души својој науди?“ (Мк. 8, 36).
АПЕЛ
Манастир Студеница није хотел. Није изнајмљени апартман. Није маркетиншки бренд. Он је дом молитве, светиња тишине и стуб вечности.
Позивамо све надлежне институције, како црквене тако и државне, да заштите достојанство Студенице од било какве злоупотребе њеног светог имена. Изгубити Студеницу као симбол значило би изгубити не само један споменик, већ саму меру онога што је свето и што је профано.
Студеница није у служби туризма – она је у служби спасења.
извор: https://www.facebook.com/LicnaNGO/
