Амерички генерал Дон А. Стери који је један од креатора ваздушно-копнене битке која је требала да се одигра у Европи средином 1980 тих година између тенкова НАТО пакта и Варшавског уговора у Западној Немачкој. Наравно битка се никад није одиграла, доктрина је проверена над Ираком у операцији Пустињска олуја.
Од Пустињске олује је прошло 32 године, а од окончања Хладног рата 33. Сада по свему судећи спрема се оно што је требало да се деси пре скоро 40 година.
Међутим, не на пољима Немачке, него у пољима Украјине средње и источне где ће се сусрести западни тенкови британски Челинџер 2, немачки Леопард 2, а можда и француски Леклерк, амерички Абрамс М1/А2 и италијански Ариете Ц-1 против руских Т-90М Прорив 3, Т-80 БВМ и Т-72Б3М који неки називају Б4, али ту је и плаета модернизваних тенкова Т-62МВ.
Међутим за сад неће како је наведено у тим тенковима (мисли се на западне) бити посада из чланица НАТО, него украјински војници од којих су неки служили или били део Совјетске армије против Руса и руских официра .
Истина за сад нема неке масовне испоруке западних тенкова Кијеву. Већином су то контингети величине ојачане чете, јер и сама Европа нема довољно оперативних тенкова. Наиме, Британци у свом наоружању имају само 227 тенкова Челинџер 2, Немци око 400 Леопарда. Оно што је интересантно Леопарде Украјинцима спремни су да дају Холанђани, Финци, Данци, Шпанци, али има једна клаузула сви морају добити благослов Берлина, кога за сад нема. И произвођач немачких тенкова Леопард 2 Рајнметал наводи да и да се да благослов не би Украјини могли да испоруче 22 тенка Леопард 2 са својих стокова, као и Леопард 1 којих имају 88 комада. Французе већ по Твитеру прозивају, као и Италијане што они не дају Украји и текове Леклерк и Ариете.
Док се Запад прозива, једни задржани други нуде сву технику својих војски, Руси опрезно на фронт, али и на границу Русије и Украјине, као и Белорусије и Украјине допремају модернизоване тенкове Т-90 Прорив 3, Т-90 БВМ и Т-72Б3М. Уралмашин вагон завод ради пуном паром, па и они тенкови намењени за извоз иду на фронт.
Челични џинови истока и запада
Леопард 2
У питању је један од најсавременијих тенкова, који има серију модернизација од А4 до А7+.Сматра се једним од најуспешнијих извозних продуката немачке војне инустрије. Тенк се налази скоро у већини чланица НАТО, а поседују га и две земље које претендују на чланство Финска и Шведска. Тенк је направљен као одговор на претњу совјетских тенкова. У наоружање Бундесвера ушао је 1979. године.
Намена: борба против тенкова и других оклопних средстава. Посада: 4 члана командир, нишанџија, возач и послужилац. Перформансе: тежина 62,5 до 65,7 тона у зависности од додатног оклопа на тенку, дужина 7,8 м, ширина 3,42 м, висина 2,25 м.
Оклоп; панцирни челик заварене конструкције у предњем делу куполе вишеслојни. Додатни оклоп се дограђује модулима компзитне заштите. Тенк обезебеђује заштиту од кумулативних пројектила еквивалент заштите 700 мм РХА и поткалибарних пројектила од 400 до 600 мм РХА. Погон: 12 цилнидрични турбопрехрањивани вишегоривни дизел мотор МТУ МБ833 максималне снаге 1.104кW. Максимална брзина кретања 70 км/х, а уатономија кретања 550 км са 1.200 л горива. Трансмисија хидромеханичка.
Наоружање топ калибра 120 мм глатке цеви стабилисан у обе равни, Топ се пуни ручно, а из њега се испаљују потаклибарне гранате ДМ-33 и ДМ-43 и кумулативни пројектили који на даљинама од 2.000 м пробијају 560 до 700 мм дебео оклоп. Борбени комплет је 42 гранате. Са топом је спрегнут митраљез калибра 7,62 мм, а на боковима ду са сваке стране 2×8 бацача димних кутија. Управљање куполом и топом је електрично. У тенку је уграђен систем за управљање ватром ФЛТ-2 који има интегрисану термалну камеру, нишанску справу ЕМС-15, панорамску нишанску справу ПЕРИР Р-17А1, ласерски даљиномер ЦЕ 628, балистички рачунар, стабилизатор топа, систем за командовање, контролу и комуникацију ВЕЦТРОНИЦС. Слику из ТВ камере преузима командир. Нишанџија има помоћну нишанску – оптичку справу ФЕРО-718. Тнек има уграђен и хунтерклиер за одбрану од електронског зрачења у случају напада са ИЦ ракетама односно регистрацију ласерског или радарског озрачења приликом непријатељског осматрања тенка. Недостатак тенка: осетљивост бочне стране, предње и од половине куполе према мотору.
Челинџер 2
Тенк је развијан у периоду од 1984-1988 године као модернизација тенка Челинџер 1. Дуготрајно опитовање завршено је средином 1990 тих и тенк је 1998 ушао у оперативно наоружање британске војске под именом Челинџер 2. Сматрају га тенком треће послератне генерације и сматра се једним од најкавлитетнијих тенкова. Возач тенка налази се напред, борбено одељење који чине командир и нишанџија и послужилац се налази на средини, а моторно-трансмисионо одељење позади. Тенк има основну масу 62,5 тона, са додатним оклопом она се пење на чак 66 тона због чега спада у најтеже тенкове на свету. Тенк има топ калибра 120 мм са изолученом цеви Л30Е4. Тенковска цев израђена је од легираног челика и хромирана изнутра. Затврач цеви је клизни и дводелни. Цев има барутну комору, пуни се ручно, а куполом и топом се управља електрично. За тенк је развијено неколико пројектила: поткалибарни, пацирни противоклопни, разорни противоклопни и пројектил са пласичним ескплозивом. Тенк поседује и пројектиле са језгром од осиромашеног уранијума ЦХАРМ-1 ЦХАРМ -3 који пробијају сваки оклоп на даљинама до 2.000 м. Боребни комплет на тенку је 56 пројектила. Помоћно наоружање су два митраљеза калибра 7,62 мм. На крову куполе са свак стране уграђени су бацачи димних кутија 2×5. Тенк има јединствени балистички рачунар МИЛСТД 1553 који повезује систем наоружања и погон тенка. Систем за управљање ватром ЕФЦС 600 је једноставан за руковање, троши малу количину енергије. Стабилисан у обе равни и састоји се од екелтричних уређаја за управљање куполом и топом, електробалистичког ралунара ЦДЦ. Нишанска справа је панорамска дневно-ноћна стабилисана у обе равни. Термовизија повезана са монитором код командира. У ноћно моду могуће мерење ласером. Нишанска справа омогућава командиру отирквање циљева кад тенк стоји на даљинама од 2.200 до 4.000 м а у покрету 1.500 м. Тенк покреће 12-цилндрични четворотактни турбопрехрањивани дизел мотор Перкинс ЦВ12ТЦ, максималне снаге 860кW. Аутономија кретнаја је 650 км брзина 56 км/х.
Тенк има оклопну заштиту 1.000 мм хомогеног челичног оклопа. Основни оклоп направљен је од заварених панцирних плоча са композитом од Чобахама. Напред је постављен вишеслојни оклоп. Додатну чини и ЕРА. Тенк поседује и НХБ заштиту, противпожарни апарат, клима уређај за хлађење и грејање, бацаће димних кутија-
Посада броји 4 члана. Дужина тенка је 8,3 м, Висина 2,5 м.
Тенк Т-90М „ПРОРИВ-3“
Тенк је јавности први пут приказан на Дан тенкиста 9. септембра 2016. године у склопу промоције пројекта под називом „ПРОРИВ -3“, односно „Пробој“, са којим се означава процес модернизације оклопних једница руске војске. Тад је саопштено да ће 400 тенкова Т-90 у верзији А бити модернизовано у верзију М. Пројекат модернизације обухватио је нови топ, електронику, оклопну заштиту како пасивну, тако и активну, па је тенк са 46 тона достигао после модернизације тежину скоро од 50 тона. Упркос томе овај тенк је лакши и од Немачког Леопарда 2, америчког Абрамса М1 А2/СЕП, Француског Леклерка….
Стручњаци из конструкторског бироа Трансмаш на тенк су уградили нови топ 2А82-1М уграђен и на нови руски тенк Армата, Међутим неки познаваоци тенкова тврде да се ради о новом топу јер има одводник барутних гасова, који Армата нема. Тенк има комплет од 45 граната,, уграђена је против оклопна ласерски вођена ракета „рефлекс М“ која може да уништи противнички тенк на даљини од 5 километара. Ракета пробија дебљину оклопа до 1.200 мм.
Оклопна заштита
Тенк је добио и систем активне заштите, који је уграђен на тенк армата „афганит“ и “ малахит“. Као пасивну заштиту тенк је добио модлуларни додатни оклоп „реликт“, који смањује пробојност потаклибарних пројектила за 40 посто, а продор и убојност кумулативних и до 70 посто. Дебљина додатног оклопа креће се у зависности где је постављен од 450-950 мм с тим да је највећа концентрација на челу и на боку тенка. Са основним оклопм и додатним дебљина оклопа модернизованог тенка креће се око 1.500 мм. По први пут Т-90М добио је и висећу мрежу за заштиту од продора кумулативних пројектила, а искуства из Сирије указала су да је највећи број погодака у тенк био управо на споју тела и куполе тенка.
Тенк је добио и нову муницију потаклибарна пробија дебљину оклопа 900 мм.
Посада у унутрашњости добила је заштиту од келвара што умањује продор пројектила у тенк и спречава смрт посаде или је своди на минимум.Тенк је опремљен и са елементима радиоелектонског ометања што смањују локаторима брзу детекцију тенка.
Од додатног наоружања тенк има два митраљеза калибра 7,62 мм ПКТ-М и један 12,7 мм у саставу даљинске управљиве борбене станице „КОРД МТ“
Од додатне опреме тенк има нови СУВ, ласерски даљиномер безбедан за очи нишанџије и ласерски емитер за противоклопне ракете. Нишанџија има нишанску справу са термовизијским каналом нове генерације, ТВ каналом ЦЦДЛ и помоћну нишанску справу за дневне услове.
Значајан сегмент измене урађен је у заштити пројектила у обртном транспортеру аутоматског пуњача, размештају горива. Тенк има уграђене ометаче противтенковских мина и ИЕД мина. Под тенка у односу на Т 90 је ојачан додатном челичном плочом с чиме се смањује или ублажава опасност од експлозије противтенковске мине.
Погон
У тенк је уграђен јачи дизел мотор јачине 1.130КС који омогућава да тенк постигне брзину од 50 километара на час. Максимални радијус кретања је до 550 километара. Трансмисија је аутоматска, а возач тенком управља уз помоћ волана а не полуга. Тенк има уграђен и уређај за праћење рада свих електричних склопова у тенку како би навреме уочио кварове или отказе појединих система. Тенк имам систем за климатизацију и грејање, као и нову НХБ таштиту, уређај за тренутну детекцију и гашење пожара.
Посада тенка има панцирне радне комбинезоне типа „Ратник“.
Т-80БВМ
О модернизованом тенку Т -80 за који се говорило да ће бити потпуно повучени из јединица руске војске чуло се поново септембра 2017. године када је саопштено да је чувена Таманска тенковска дивизија која је стационирана у околини Москве добила прве модернизоване тенкове Т-80БВМ. Отукда се одлучило тенкове Т-80 поново активирати и модернизовати није сасвим остало разјашењено и зашто се одустало од замене са арматом и тенковима Т-90 и Т-72Б3.
О тенку Т-80 је скоро све речено, укратко ћемо споменути да је генерацијски у истој равни као амерички абрамс. Постао је познат по томе што постоји верзија са гасном турбином, али и дизел мотором. Тенкови су сматрани кад су се појавили да требају бити први који ће се сукобити са оклопним једницама НАТО пакта зато су совјетске једнице на западу и у Источној Немачкој примиле прве ове тенкове. Распад СССР-а била је неславна за овај тенк више се прославио у неуспелом пучу у Москви 1991, гађао је Бели Дом у пучу против Јељцина октобра 1993. и Првом чечнском рату где се показао катастрофално и где су стотине ових тенкова биле уништене. Испоставиће се не због његовог лошег квалитеа, већ више због демотивисане и лоше обучене посаде, и погрешне тактике употребе. Појавом армате сматрало се да је одзвонило и Т-80, али одлука је промењена а кад се појавио исто на вежби Запад 2017 НАТО планери су дигли халабуку због овог тенка.
Пројекат ПРОРИВ 3 за модернизацију тенка Т-80БВМ садржи савремени нишански систем „сосна-у“, вишеканални систем за осматрање са ласерским даљиномером, термовизијску нишанску справу и систем за аутоматско праћење циља. Систем „Сосна-У“ има домет од 50 до 7.500 метара.
Тенк је добио модификовану гасну турбину јачине 1.250 Коњских снага коју производи Завод Климов. Мото има знатно смањену потрошњу горива и могућнос нормалног старта на екстремно ниским температурама попут оних које владају у Сибиру и на Арктику. Зато неки сматрају и да ови тенкови ће бити послати управо на Арктик с чиме че Русија потврдити своју војну моћ на овом стратешки важном подручју.
Тенк Т-80БВМ добио је нову заштиту. Додатни пасивни оклоп реликт. Са бочне стране тенк је заштићен гуменим завесама са уграђеним оклопним плочама, а саздњи део тенка и мотор као и код Т-90М заштићен је металним кавезом за заштиту од деловања протиоклопних ручних бацача.
Тенк има топ калибра 125 мм из кога се може испаљивати ласерски вођена ракета 9М119М рефлекс домета 5.000 м. У тенку је обезбеђен смештај 45 граната, од којих се 28 налази у обртном транспортеру испод аутоматског пуњача топа. Од помоћног наоружања остао је спрегнути митраљез ПКТ калибра 7,62 мм са 1.250 метака и противавионски митраљез на купли НСВТ калибра 12,7 мм са 300 метака.. Тенк се модернизује у Омску где се некада и производила ова врста тенка. Од 2018 отпочео процес преоружавања арктичких тенковских формација које се налазе у саставу Северне флоте.
Т-72Б3М
На овогодишњој паради приказан је и чувени Т-72 у верзији Б3М, који се негде означава и као Б4. Ова последња модификација је једна од најбољих која је такође настала на основу употребе овог тенка у Сирији, где су старије верзије тенка б3 послате снагама Башара ал Асада у рату против џихадиста. Модификацију овог тенка у верзију Б3М ивршио је произвошач Уралвагонзавод у Нижњем Тагилу у Сибиру.
Јавности је тенк приказан 2014 за време Тенковског биатлона на полигону Алабино у Подмосковљу 2014. године. Прве модернизоване тенкове Т-72 у верзији Б3М добио је Западни војни округ. Када се гледа споља све је идентично као код старијих верзија тенка Т-72 са возачем напред, борбеним одљењем у средини погонским иза. Посада је остала непромењена трочлана, возач, командири нишанџија. Од модификација тенк има нову цев 2А46М5 калибра 125 мм способа да се из ње испаљује читав низ граната од потаклибарних до кумулативних као и ласесрски вођене противтенковске ракете „Рефлекс“. Тенк је опремљен новим системом за управљање ватром, радио станицом за шифровани дигитални пренос гласа и података. Опремом за шноркел вожњу за савлађивање мањих дубина.
Тенк је добио исто додатни оклоп типа реликт, као и система активне заштите „Арена Е“
Тенковски мотор је добио нови систем хлађења и пречишћивач ваздуха уградном новх филтера што му омогућава кориштење и у екстремно високим или на ниским температурама. Трансмисија је аутоматска .
Извор: Курир.рс
