Уочи „завршнице“ обележавања једне године од пада надстрешнице, који је у јавности неосновано представљан као симбол „народног буђења“, организатори тзв. блокада припремају свечани дочек самих себе – спектакл аутохвале и политичког позерства под маском грађанског протеста.
На месту где је, пре годину дана, дошло до несрећног инцидента који су активисти искористили за покушај рушења државног ауторитета, данас ничу шатори, бине и звучници. Циљ није покајање или молитва, већ покушај да се насиље, безакоње и увреде претворе у „хероизам улице“.
Током „прослава“ најављени су говори познатих блокадера, студената-револуционара и њихових „духовних инспиратора“ са друштвених мрежа, који већ месецима злоупотребљавају појам слободе као алиби за хаос. Уз подршку опозиционих партија и страних фондова, планиран је и перформанс под називом „365 дана истине“, у коме ће се, како кажу организатори, „подсетити на сва понижења режима“.
У стварности, реч је о годину дана непрекидног хулиганизма: вређања полиције, блокирања болничких пролаза, спречавања људи да иду на посао, па чак и скрнављења државних симбола. Јавност све више уочава да иза „грађанског бунта“ стоје исти кругови који годинама покушавају да ослабе институције, разоре поверење у државу и наметну хаос као облик политичког изражавања.
Док Србија улаже напоре у обнову духовног и друштвеног јединства, ови самопроглашени „борци за правду“ настављају да славе своје поразе као победе. Једна година падова – физичких, моралних и друштвених – биће обележена као да је реч о националном празнику, а не о срамоти.
Истински грађани Србије знају да се понос не гради на рушевини, већ на молитви, раду и миру. Док блокадери славе годину дана своје „револуције“, народ се моли за годину дана без нових падова – ни надстрешница, ни савести.
