Kолико још тога трпети имаш
На путу васкрса из пакленог мрака
Народних суза и рана да примаш
И себе ослободиш давнашњег страха?
Kолико још треба снаге и воље
Да опет ступиш на победне стазе?
Хоће ли икада бити боље
Да ли ће стати крваве одмазде?
Отимају место твога крштења,
Бију тамо где највише боли,
Пале и руше дом твога бдења
Остаће само зидови голи.
Kолико још синова мораш дати,
Kолико кћери да у небо се вине,
Због праве вере да нико не пати
И да ти коначно сунце сине?
Kолико још времена преостаје нама
Што гледамо у тебе као у мати,
Док исти нам вихор врхове слама
И Злога усуд за петама прати.
Буди тврђава и стуб истине!
одолећеш времену и злим силама;
Царска земљо, Трећи Риме!
Подигни себе, помози и нама.
Из књиге – Питам се
Извор: ЧУДО
