У такмичарском програму предстојећег, а 31, по реду Филмског фестивала Порука човеку (Мессаге то Ман) у Санкт Петербургу, у Русији, који је најављен за период између 29. октобра и 4. новембра, светску премијеру доживеће нови дугометражни документарни филм аутора/редитеља Горана Радовановића, насловљен „Чекајући Хандкеа“. Филмски центар Србије (ФЦС) је у склопу своје конкурсне динамике подржао настанак и овог остварења.
Синопсис гласи: Сазнавши да је Петар Хандке добио Нобелову награду за књижевност, винар Срђан Петровић из Велике Хоче са Косова, одлучује да постави плочу са рељефним ликом писца на својој винарији где је славни писац више пута боравио. Постављање плоче захвалности славном писцу у изопштеној, изолованој и гетоизираној енклави окруженој албанском већином каква је Велика Хоча, постаје својеврсна сизифовска акција која разоткрива сву драму живота преосталог српског становништва на Косову и Метохији.
Филм је сниман током ове и претходне године у Великој Хочи у Метохији.
Аутор поменутог филма, Горан Радовановић, о овом свом најновијем документарном остварењу рекао нам је следеће: „Боравак Петера Хандкеа код нашег народа на Косову, у Ораховцу и Великој Хочи, имао је велики утицај и на моје опредељење да пре седам година снимим Енклаву. Овим филмом желео сам и да искажем и захвалност Хадкеу за сва добра дела која је учинио према нашем народу, од свог неупитниог моралног става спрам ратова на простору бивше Југославије до искрене дарежљивости која се још увек препричава међу Ораховчанима и становницима Велике Хоче. На крају крајева, ја сам и филмски васпитаван и школован на Новом немачком филму крајем седамдесетих и почетком осамдестих година прошлог века, чији је Хандке био неодвојиви ако не и најзначајнији део.
У овом филму покушао сам да, за разлику од последњег документарног филма Случај Макавејев или процес у биоскопској сали у којој је доминирао аудио-запис, направим причу која почива искључиво на слици. Дакле, покушао сам да направим филм користећи свега неколико телефонских разговора као „дијалог“. Велика Хоча је вероватно једино урбано српско село са поплочаним улицама, каменим кућама и десетак градских цркава. Дакле, готово медитеранска лепота места ме је упутила на фотографију као основни елемент режије. У томе ми је помогао директор фотографије Милорад Глушица, сигурно један од најзначајнаијих српских сниматеља.“
У филму учествују: Срђан Петровић, Лука Петровић, Љубомир Филијовић, Свештеник Веља Стојковић, Гаврило Кујунџић, Живана Павловић.
Филм је режирао Горан Радовановић, који је, уз Бориса Трбића, и сценариста овог филма. Директор фотографије, дакле, је Милорад Глушица, монтажер Ненад Пирнат. Аутор музике је Гаврило Кујунџић. За звук је задужен био Мирослав Јаковљевић, док је Александар Протић дизајнер звука. Протић, поред Горана Радовановића, је и извршни продуцент. Продуценткиња је Јасенка Јаснигер, а Чекајући Хандкеа настао је у продукцији НАМА ФИЛМ-а, а у копродукцији са кућом Мир Медиа.
Горан Радовановић је редитељ запажених и награђиваних документараца Кастинг, Пилећи избори, Уз Фидела, до краја, Случај: Макавејев или Процес у биоскопској сали…, као и два целовечерња играна филма – Хитна помоћ и Енклава. Енклава је била нациоонални кандидат у трци за номинације за награду Оскар у категорији филмова са неенглеског говорног подручја. Овај аутор је недавно побрао неколико признања својим такође документарним филмом Случај Макавејев или Процес у биоскопској сали, који је, између осталог, овенчан Београдски победник, наградом за најбољи овдашњи филм у такмичарском програму Српски филм (Србија и пријатељи) на београдском ФЕСТ-у 2019. године.
Зоран Јанковић
