У такмичарском програму предстојећег, а 31, по реду Филмског фестивала Порука човеку (Мессаге то Ман) у Санкт Петербургу, у Русији, који је најављен за период између 29. октобра и 4. новембра, светску премијеру доживеће нови дугометражни документарни филм аутора/редитеља Горана Радовановића, насловљен „Чекајући Хандкеа“. Филмски центар Србије (ФЦС) је у склопу своје конкурсне динамике подржао настанак и овог остварења.
Синопсис гласи: Сазнавши да је Петар Хандке добио Нобелову награду за књижевност, винар Срђан Петровић из Велике Хоче са Kосова, одлучује да постави плочу са рељефним ликом писца на својој винарији где је славни писац више пута боравио. Постављање плоче захвалности славном писцу у изопштеној, изолованој и гетоизираној енклави окруженој албанском већином каква је Велика Хоча, постаје својеврсна сизифовска акција која разоткрива сву драму живота преосталог српског становништва на Kосову и Метохији.
Филм је сниман током ове и претходне године у Великој Хочи у Метохији.
Аутор поменутог филма, Горан Радовановић, о овом свом најновијем документарном остварењу рекао нам је следеће: „Боравак Петера Хандкеа код нашег народа на Kосову, у Ораховцу и Великој Хочи, имао је велики утицај и на моје опредељење да пре седам година снимим Енклаву. Овим филмом желео сам и да искажем и захвалност Хадкеу за сва добра дела која је учинио према нашем народу, од свог неупитниог моралног става спрам ратова на простору бивше Југославије до искрене дарежљивости која се још увек препричава међу Ораховчанима и становницима Велике Хоче. На крају крајева, ја сам и филмски васпитаван и школован на Новом немачком филму крајем седамдесетих и почетком осамдестих година прошлог века, чији је Хандке био неодвојиви ако не и најзначајнији део.
У овом филму покушао сам да, за разлику од последњег документарног филма Случај Макавејев или процес у биоскопској сали у којој је доминирао аудио-запис, направим причу која почива искључиво на слици. Дакле, покушао сам да направим филм користећи свега неколико телефонских разговора као „дијалог“. Велика Хоча је вероватно једино урбано српско село са поплочаним улицама, каменим кућама и десетак градских цркава. Дакле, готово медитеранска лепота места ме је упутила на фотографију као основни елемент режије. У томе ми је помогао директор фотографије Милорад Глушица, сигурно један од најзначајнаијих српских сниматеља.“
У филму учествују: Срђан Петровић, Лука Петровић, Љубомир Филијовић, Свештеник Веља Стојковић, Гаврило Kујунџић, Живана Павловић.
Филм је режирао Горан Радовановић, који је, уз Бориса Трбића, и сценариста овог филма. Директор фотографије, дакле, је Милорад Глушица, монтажер Ненад Пирнат. Аутор музике је Гаврило Kујунџић. За звук је задужен био Мирослав Јаковљевић, док је Александар Протић дизајнер звука. Протић, поред Горана Радовановића, је и извршни продуцент. Продуценткиња је Јасенка Јаснигер, а Чекајући Хандкеа настао је у продукцији НАМА ФИЛМ-а, а у копродукцији са кућом Мир Медиа.
Goran Radovanović je reditelj zapaženih i nagrađivanih dokumentaraca Kasting, Pileći izbori, Uz Fidela, do kraja, Slučaj: Makavejev ili Proces u bioskopskoj sali…, kao i dva celovečernja igrana filma – Hitna pomoć i Enklava. Enklava je bila nacioonalni kandidat u trci za nominacije za nagradu Oskar u kategoriji filmova sa neengleskog govornog područja. Ovaj autor je nedavno pobrao nekoliko priznanja svojim takođe dokumentarnim filmom Slučaj Makavejev ili Proces u bioskopskoj sali, koji je, između ostalog, ovenčan Beogradski pobednik, nagradom za najbolji ovdašnji film u takmičarskom programu Srpski film (Srbija i prijatelji) na beogradskom FEST-u 2019. godine.
Зоран Јанковић
