У планирању измена и допуна просветних закона предлагачи су потпуно сметнули с ума да увођењем државне матуре као улазнице за факултете фактички онемогућавају свршене средњошколце богословских школа да исто образовање наставе и надграде на високошколским установама у Србији. Примера ради, матуранти Богословије Светог Саве неће моћи да упишу Православни богословски факултет (ПБФ) у Београду – тај апсурд и проблем који мора да се реши јуче је први пут изнет за округлим столом у Палати „Србија” поводом предвиђених измена сета закона којима се уређује образовање.
– Надомак смо три века богословског образовања. Још 1731. године отворена је у Новом Саду богословска гимназија, латинско-словенска школа Висариона Павловића, која је касније прерасла у академију, а сада смо у ситуацији да се та традиција гаси. Променама закона уопште није предвиђено да средње богословске школе на било који начин партиципирају у систему. Ни досад оне нису биле у систему, али сад су апсолутно искључене, у смислу да сада више свршени богослови, конкретно СПЦ не могу више да упишу Православни богословски факултет. Уколико овај проблем не буде решен, ђаци који код нас заврше средњу богословку школу могу да упишу факултете у Грчкој, Италији, Швајцарској, Норвешкој, Америци, Русији, али то неће моћи у Србији – указао је др Зоран Деврња, професор ПБФ-а, представник Српске православне цркве и члан Националног просветног савета.
Напоменуо је да је његова обавеза да заступа ставове СПЦ, али да такође има и моралну обавезу да говори и у име свих других традиционалних цркава и верских заједница чији представници нису били присутни јер деле сличан проблем.
Он је објаснио да и саме богословије СПЦ, али и других традиционалних цркава и верских заједница нису у систему средњошколског образовања, али да то нису школе које су ван закона, већ да постоје на основу Устава и Закона о црквама и верским заједницама који прописују да верске заједнице могу да оснивају своје школе. Нажалост, констатовао је Деврња, ове школе не постоје и у свим просветним законима.
Изнео је три предлога. Први, да у првом члану кровног Закона о основама система образовања и васпитања буде додат став да се средње богословско образовање остварује у складу са Законом о црквама и верским заједницама. Други, да се у члану 62 закона којим се уређује средње образовање после става два дода трећи став који би гласио „богословска матура проверава усвојеност компетенција и општих стандарда постигнућа након завршене средње богословске школе традиционалних цркава и верских заједница”. Трећи предлог је да у члану 100 Закона о високом образовању после петог става буде написан и шести који би прописивао да „високошколска установа која образује верске службенике традиционалних цркава и верских заједница уписује под условима из става један до три овог члана и кандидате који су завршили средњу богословску школу”.
Ове допуне, уколико постану део закона, оценио је Деврња „биле би велики искорак у погледу решавања и самих статуса ових школа и њихових ученика који би иначе били потпуно искључени из могућности да се даље образују”.
На то је Бранко Ружић, министар просвете, рекао да „статусно ове школе јесу у складу са Законом о верским заједницама и имајући у види да сада јесте план да се уведе државна матура то треба нормирати”, а онда је реч дао Милошу Благојевићу, помоћнику министра за средње образовање.
– Ово јесте проблем и ми га морамо решити, поготово у интересу ученика, и омогућити и упис на ПБФ. Треба да сагледамо који би био прави пут који богословским школама одговора. Морамо везати закон који омогућава оснивање оваквих школа с образовним законима, а имамо неколико таквих специфичних случајева као што су, на пример, војно образовање које је ван надлежности Министарства просвете, или средње полицијско образовање које ће се актуелним изменама спроводити по, такорећи, одређеним правилима образовних закона – закључио је Благојевић.
Извор: Политика.рс
