Илити: а што се тиче насиља, не требају нама Турци ништа: побили би се и данас неки од нас к’о стока око тога јесмо ли Црногорци или Срби, јесу ли били у праву комуњаре или четничине и из безброј других разлога.
Моја данашња комуникација са једним Турчином у Црној Гори, који припада првима, а данас је незаслужено претрпио увреде и понижења, за које сам сазнао током комуникације:
„ТУРЧИНУ
Што те руже лава стари,
источнога царе св’јета,
орле, који сред запада
у походе нам дол’јета.
Што те руже? – А да н’јеси
лака крила уморио
низ државу Лазареву,
докле си је покорио.
Крик твој стари би се чуја’
чак до мора сјевернога;
а Латинин роб твој бити
хата вода’ големога.
Што те руже? – Још да није
рода мога спрам те било,
море твоје, силно море,
крст устрашен би сплавило.
„Отоман је страшљивица –
и то ти се још говори –
а ни Грци, ни Римљани
пар ти н’јесу гдје се бори.
Па за’ ми је што те руже,
премда си ми крвник стари,
питам: ко то може
да се с тобом барабари
до нас шака сиромаха!?
Па сад кад се добро знамо,
остаје нам један другом
да јуначку пошту дамо.
А народи уморени
да почину, да одахну;
нек’ им рада и науке
благодетни дани освану!
Борба страшна и велика
настане ли изновице,
задиме ли бојном маглом
наша брда и равнице.
Кроз ту маглу засијају ли
сабља нам бистри знаци…
Ми ћемо се иза тога
опет штоват’ ка јунаци
Никола И Петровић
Адвокат Велибор Марковић
