Пише: Ромен Луис
Можда нисте знали да тачно кроз центар нашег града Руме, отприлике на мјесту румске Цркве Силаска Св. Духа на апостоле, пролази „45. СЈЕВЕРНА ПАРАЛЕЛА“.
Пошто Земља ротира, окрећемо се и ми заједно са њом, и као и она – за један дан (24 часа) опишемо пун круг. Свака паралела је заправо једна таква кружница – која пролази кроз неку тачку.
Паралеле нису исте дужине – најдужа је Екватор која се налази на пола пута између два пола. Брзина ротирања наше планете највећа је на Екватору (јер за исто вријеме – 24 часа треба описати најдужи круг).
Оно по чему је 45. паралела јединствена и непоновљива је њена позиција – она се налази ТАЧНО НА ПОЛА ПУТА између најдуже паралеле – Екватора – и „крова наше планете“ – Сјеверног пола.
Интересантно је да Земља ротира у смјеру супротном од казаљке на сату – односно – креће се ротирајући вјечно ПРЕМА ИСТОКУ. Овакво кружење онда проузрокује ПРИВИД да се Сунце креће супротно од тог усмјерења – од истока ПРЕМА ЗАПАДУ, односно – у смјеру казаљке на сату. Уствари – пошто сат мјери проток времена, а проток времена се обично везивао за кретање Сунца – наши сатови до данашњег дана слиједе смјер привидног кретања Сунца преко неба. Отуда и „смјер казаљке на сату“ – то је уствари пресликан привид кретања Сунца око Земље.
„Наша“ јединствена паралела је укупно дуга око 28.385 км. То значи да се – ако стојимо у оној лијепој румској цркви – ми уствари крећемо око осе наше планете брзином од приближно 1.182,71 км/час – управо та брзина је потребна да би се за један Земљин дан описао пун круг у тој тачки у српском граду Руми.
Срби – вјечито на раскрсницама и пречицама, на средокраћама путева. Стално у искушењу да буду „на пола пута“ – ни тамо ни овамо..
Куда треба да управе свој поглед?
Куда да крену?
Да ли према привидном кретању Сунца преко небеског свода – према западу, или према истоку – слиједећи природно и вјечно кретање наше планете?