Вриједни комади Његошевог намјештаја, слике познатих аутора и други експонати велике вриједности су током претходних деценија нестајали из Народног музеја Црне Горе на Цетињу. Укупно око 2.900 музејских експоната, засад неутврђене материјалне вриједности, недостаје у цетињским музејима, о чему говори налаз Управе за културна добра из 2013. године.
Поводом информација да је огроман број вриједних експоната Народног музеја Црне Горе нестао током претходних деценија, Министарство културе Црне Горе је саопштило да осуђује „вишедеценијски неодговоран однос према културним добрима и снажно подржава активности Државног тужилаштва ради потпуног утврђивања релевантног чињеничног стања, расвјетљавања овог питања у цјелини и утврђивања индивидуалне одговорности и исказује спремност на сваки вид сарадње са надлежним државнм органима“.
Управа Народног музеја Црне Горе у одговору на упит Радија Слободна Европа признаје да су тврдње о несталим експонатима основане.
„Подаци указују на аномалије у више збирки у разним јединицама Народног музеја. Дио достављених докумената истовремено је указао на чињеницу да се за одређене проблеме знало већ годинама. У циљу рјешавања утврђених проблема започети су или настављени ревизиони процеси у свим музејским јединицама. Народни музеј Црне Горе има довољно капацитета да кроз стандардне музеолошке процедуре разјасни све неправилности и утврди да ли су оне настале неадекватно документованим музеолошким процесима или постоји основа за судски процес. До сада су многе аномалије исправљене али јавност треба да има у виду да је ово дуг и мукотрпан процес и да је потребно одређено вријеме за његово комплетирање, прије свега јер се ради о неправилностима насталим у посљедњих шест деценија“, наводи се у писаном одговору Народног музеја на Цетињу.
Пљачка културног блага
До реакције управе Народног музеја је дошло тек ових дана када је податке о нестанку скоро 3.000 вриједних музејских експоната, јавности представио Александар Беркуљан који је већ 35 година запослен у Музеју на Цетињу. Kако је саопштио за телевизију „Вијести“ – до налаза Управе за културна добра је дошао недавно и сасвим случајно.
Шта од експоната, на основу спискова у које је имао увид недостаје у Музеју поред на примјер комада Његошевог намјештаја, Беркуљан наводи један примјер:
„Недостаје помало свега. Међутим, не односи се то само на збирке Историјског музеја него и на збирке других музеја. Тако да се у једном од тих аката наводи да је рецимо, збирка слика пописана 1962. године, која је бројала 327 слика, а да је њен обим данас 122 слике. То је у најмању руку упитно. И било кога ће навести на сумњу да ту неке ствари нијесу уреду“, сматра Беркуљан и објашњава шта му је био мотив да јавно објелодани налаз:
„Да би држава дала одговор у односу на рад својих институција. Једноставно ми је намјера била да државу суочим са њом самом.“
Из Основног државног тужилаштва у Цетињу је РСЕ потврђено да је предмет у фази извиђаја.
„Поводом пријаве нестанке великог броја музејских предмета у власништву Народног музеја Црне Горе формиран је предмет у Основном државном тужилаштву у Цетињу. У току је поступак извиђаја ради утврђивања основаности навода кривичне пријаве, те да ли је од стране неког лица извршено кривично ђело за које се гоњење предузима по службеној дужности“, казао је тужилац Душко Милановић.
Нестанак око три хиљаде експоната из Народног музеја Црне Горе на Цетињу представља вишедеценијски проблем, кажу саговорници Радија Слободна Европа којем се никада није приступило озбиљно. Између осталог никада није урађена комплетна ревизија свих експоната институција које сачињавају Народни музеј.
Да би се тачно утврдило да ли је и шта нестало, украдено или на други начин отуђено из Народног музеја Црне Горе на Цетињу, треба претходно обавити ревизију музејског материјала. Kако је за наш радио саопштио академски вајар Павле Пејовић, који је до скоро био директор Народног музеја, ревизија је започета и пописано је више од пола експоната. Без комплетне ревизије се неће знати колико музејског материјала фали.
„Једноставно у овом моменту је чиста произвољност причати о томе колико фали материјала. То је дуг процес. За мога мандата ми смо ушли у ревизију музејског материјала, одрађено је више од пола. Сада је на овима који су остали тамо да заврше тај процес. Тек ће се тада знати је ли што нестало и колико је нестало. Знам да прије мог доласка у Музеј нико се никад није бавио том проблематиком, а по закону је обавезно да се одради ревизија сваких пет година. Зашто то није рађено, мене немојте питати“, каже Пејовић.
Пејовић не спори да је вјероватно било отуђења материјала, али гарантује да се то није догађало у вријеме његовог мандата од 2013. године: „Вјероватно је нестајало раније, а ја знам поуздано да за мога мандата из Музеја није нестајало ништа. Знам да су нестале двије слике Влаха Буковца и да се томе ушло у траг, оне су у Хрватској, могло се чак и знати гђе су. Једноставно они који су то требали да раде стали су са тим. Зашто и како, ја појма немам.“
Национално благо у раљама политике
Шта се раније догађало и да ли је било нестајања вриједних музејских експоната са Цетиња питали смо некадашњег градоначелника пријестонице Јована Маркуша. Он каже да је давне 1987. године покренуо питање, како каже, похаре Двора Kраља Николе.
„Према документацији коју смо имали на располагању, у одређеним периодима до 1941. за вријеме рата и послије рата, из Двора Kраља Николе нестало је око 900 експоната. Оно што је зачуђујуће, послије налаза те комисије коју је усвојила и тадашња Скупштина Црне Горе никад одговорни људи из Народног музеја Црне Горе нису затражили да се врате ти културно-историјски експонати. Иако смо ми затекли на примјер у тадашњем хотелу ‘Црна Гора’ у једној соби смјештен дио експоната са Цетиња“, каже Маркуш.
Иако се прије три деценије дошло до цифре од близу хиљаду несталих експоната, надлежне институције каже Маркуш никада нису покренуле процедуру за откривање и враћање вриједног музејског материјала.
„Изненадио ме број предмета који је на нивоу свих музеја нестао. Мислим да велику одговорност имају надлежни руководиоци у министартву културе, а такође и Савјет Музеја Црне Горе. Очигледно је да су руке ту многима прљаве и сада су на потезу правосудни органи Црне Горе који имају информације о томе“, каже Маркуш.
