Крај афере? БНД, ЦИА и дубока држава Косова
Аутор: Том Бурхарт (Антифашистички позив)
Када су три официра немачке спољне обавештајне службе (БНД) ухапшена у Приштини 19. новембра 2008., то је разоткрило опсежне тајне операције те земље у срцу Балкана.
У центру Приштине је 14. новембра детонирана бомба постављена у канцеларију специјалног представника Европске уније. Иако је штета била мала и није било повређених, “мировњаци” УН-а су притворили једног од официра БНД-а неколико сати након експлозије када је примећен како фотографише оштећену зграду. Двојица његових колега су чекали у аутомобилу и били стражари. Полицајац је ову двојицу колега навео као сведоке да је он био у својој канцеларији у време напада.
Та канцеларија, коју је штампа идентификовала као „фирма за приватно обезбеђење” ЛЦАС, у стварности је била лажна компанија за операције БНД-а. Његове просторије су претресене три дана касније, а тројац је касније ухапшен и оптужен од стране косовских власти за одговорност за бомбардовање зграде ЕУ. Као резултат хапшења, БНД је био приморан да призна стварне идентитете својих агената и праву природу ЛЦАС-а.
Избио је скандал који је довео до дипломатског спора између Берлина и Приштине. Немачка влада је те оптужбе означила као „апсурдне“ и запретила прекидом финансирања влади Косова. Завладала је циркуска атмосфера док су фотографије трија приказиване на косовској ТВ и прскале по насловним странама штампе. Гласине и мрачне приче су биле у изобиљу, засноване на цурењу информација за које су посматрачи веровали да потичу из канцеларије косовског премијера, „бившег“ ратног вође Хашима Тачија, номиналног вође владе окаљане организованим криминалом те државе.
Када су га власти у Приштини привеле, један од службеника БНД-а, Андреас Ј., показао је да је веома лош шпијун. Међу предметима које је полиција пронашла, испитан је пасош оперативца и свеска у којој се налазе поверљиве и веома инкриминишуће информације о ситуацији на Косову. Према извештајима медија, у бележници су се налазила имена добро позиционираних доушника БНД-а у премијеровом окружењу. Према овом, хапшења су била чин освете Тачија који је требало да осрамоти немачку владу.
Али ствари нису увек онакве какве изгледају. Дана 29. новембра 2008., трио – Роберт З., Андреас Ј. и Андреас Д. – отпутовао је са Косова специјалним летом за Берлин где ће се „суочити са одбором немачких парламентараца који су се заинтересовали за њихов случај“, према наводима у Шпиглу. Необичније од насилног напада на улицама Приштине, града који су похарали гангстерска убиства, отмице аутомобила, отмице и напади, јесте порекло саме бомбе. Другим речима, зашто би немачки обавештајци напали своје? Али пре него што покушамо да одговоримо на ово питање, суморна позадина афере подиже своју ружну главу.
Агенција заглибљена у скандал
Овај најновији скандал представља још један ударац БНД-у с обзиром на августовска открића веб-сајта Викиликс за узбуњивање да је немачка спољна обавештајна агенција интензивно шпијунирала новинаре. Као и њиховим колегама у ЦИА-и, БНД-у је законом забрањено да обавља домаће операције. Према документима Викиликса, новинари који раде за Фокус магазин и Дер Шпигл били су сарадници у шеми агенције да сазнају њихове изворе, као и да добију информације о левичарским политичарима, укључујући лидере Партије демократског социјализма (ПДС) Грегора Гисија (Напомена преводиоца: Грегор Гизи је један од ретких политичара Савезне Републике Немачке који је био против бомбардовања Југославије и сепарације Косова од Републике Србије) и Андреаса Ледерера .
Заиста, новинар Фокус магазина Јосеф Хуфелсцхулте, кодно име «Јерез», написао је чланке засноване на извештајима БНД-а са „намеравањем да произведу повољно извештавање“. Дописник Викиликса Данијел Шмит и уредник истраге Џулијан Асанж коментаришу да „Документ уопштено показује у којој мери је сарадња новинара са обавештајним агенцијама постала уобичајена и до којих димензија се пристанак производи у интересу оних који су укључени“.
У новембру је Викиликс објавио накнадни документ добијен од телекомуникационог гиганта Т-Системс. Поред откривања двадесетак тајних ИП адреса које БНД користи за надзорне операције, документ пружа „Доказ тајне ван контроле БНД робота који скенира одабране веб-странице. 2006. администратори система су морали да забране „БВОЕ“ ИП адресе како би спречили уништавање сервера. Поред тога, Викиликс је открио „активност на веб-страници берлинске службе за проституцију – доказ да је завођење обавештајних служби, чувена хладноратовска „медена замка“, жива и здрава?“
Иако се у документу не наводи ко је водио веб локацију «секс за изнајмљивање», не може се не запитати да ли синдикати организованог криминала повезани са Балканом, укључујући косовске и албанске трговце сексом, раде у тандему са БНД-ом у замену за то агенција затвара очи пред прљавом трговином киднапованим женама.
Косово: европска нарко држава
Када је Косово прогласило „независност“ у фебруару 2008., западни медији поздравили су провокативно распарчавање Србије, потез којим су Сједињене Државе, Европска унија и НАТО довршиле уништење Југославије, као пример за постизање „мира и стабилности“ региону.
Ако се под „миром“ подразумева некажњивост за дивљање криминалних синдиката или под „стабилношћу“, слобода деловања без питања које постављају америчке и НАТО војне и обавештајне агенције, да не спомињемо економску пљачку великих размера од стране слободних мултинационалних корпорација, онда Косово има све!
Од свог почетка, отцепљена српска покрајина служила је као милитаризована испостава за западне капиталистичке силе које намеравају да шире своје пипке на исток, окружују Русију и продиру у бивше сфере утицаја бившег Совјетског Савеза. Као шаблон за савремене операције дестабилизације ЦИА у Грузији и Украјини, будућим чланицама ЕУ и НАТО „партнерима“, Косово би требало да послужи као упозорење за оне који су довољно глупи да верују америчким клишеима о „слободи“ или сумњивим предностима „глобализације“.
Камп Бондстил, који се налази на валовитим брдима и пољопривредним површинама у близини града Урошевца/Феризај, највеће је војно постројење САД на европском континенту. Видљиво из свемира, поред тога што служи као прислушна станица НСА усмерена на Русију и као оперативно средиште ЦИА-е на Балкану и шире, неки посматрачи верују да је свеска Андреаса Ј. можда садржала информације да камп Бондстил наставља да служи као ЦИА „црни сајт“. Један од мотива за покретање обавештајне операције БНД-а можда је био страх САД да ће ове токсичне информације постати јавне, стављајући плаћене америчке тврдње да више не киднапује и не мучи осумњичене „терористе“.
Када су партнери у НАТО-у Немачка и САД одлучили да забију колац у срце Југославије раних 1990-их током бурних дана постхладноратовског тријумфализма, њихова геополитичка стратегија не би могла да постигне „успех“ без саучесништва, заиста активног партнерства међу југословенским националистичким ривали. Као што је документовао истраживачки новинар Миша Глени, најшокантније од свега је, међутим, како су гангстери и политичари који су распиривали рат међу својим народима приватно сарађивали као пријатељи и блиски пословни партнери. Хрватски, босански, албански, македонски и српски финансијери и мафијаши били су заиста дебели као лопови. Куповали су, продавали и размењивали све врсте добара, знајући да су високи нивои личног поверења међу њима много јачи од пролазних веза хистеричног национализма. Они су подстакли ову идеологију међу обичним људима у суштини да би прикрили сопствену подмитљивост. Како је то описао један коментатор, новим републикама је владао „парадржавни картел који је настао из политичких институција, владајуће Комунистичке партије и њених сателита, војске, разних полицијских снага, мафије, интелектуалаца и са председником Република у центру паукове мреже…Племенски национализам је био неопходан за картел као средство за пацификацију својих потчињених и као параван за непрекидну приватизацију државног апарата. (МцМафиа: Путовање кроз глобално криминално подземље, Њујорк: Алфред А. Кнопф, 2008, стр. 27)Гленијев опис конвергенције политичких, економских и безбедносних елита из 1990-их са синдикатима организованог криминала у западним обавештајним операцијама је суштинска дефиниција капиталистичке дубоке државе.
У «Дубока политика и смрт ЈФК», Петер Дејл Скот описује како се дубока држава може окарактерисати „симбиозом између влада (а посебно њихових обавјештајних агенција) и криминалних удружења, посебно трговаца дрогом, у политици десничарског терора у Вијетнаму, Италији, Боливији, Авганистану, Никарагви и другим деловима света.” Заиста, „открића из 1970-их и 1980-их о ’стратегији напетости‘, у којој су владине обавештајне агенције, радећи у међународној сарадњи, ојачале аргументе за свој опстанак тако што су заправо подстицале насиље, које се понављало у савезу са елементима трговине дрогом“.
Скотова анализа је можда чак и релевантнија данас као „неуспешне државе” као што је Косово, које карактерише економска пљачка у великим размерама, одсуство владавине права, ослањање на екстремно десничарске терористе (и „верске” и „секуларне ” варијетети) за постизање политичких циљева, синдикати организованог криминала, као имовина и извршиоци западне политике, и компрадорске елите су омиљени међународни партнери Вашингтона.
За владајуће елите бивше Југославије и њихове западне савезнике, Косово је прави златни рудник. Смештена у срцу Балкана, косовска влада је дубоко повезана са структурама организованог криминала: трговином наркотицима, шверцом оружја, ланцима за крађу аутомобила и трговином људима која храни „индустрију сексуалних робова“.
Ове операције су уско повезане са америчким кампањама дестабилизације и њиховим удобним везама са обавештајним средствима која се стално понављају, укључујући Ал Каиду и друге крајње десничарске терористичке банде. Као што је документовао истраживачки новинар Петер Клебников 2000. Косовски трговци испоручују хероин искључиво из азијског Златног полумесеца. То је очигледно неисцрпни извор. На једном крају полумесеца налази се Авганистан, који је 1999. надмашио Бурму као највећи светски произвођач опијумског мака. Одатле хероинска база пролази кроз Иран до Турске, где се прерађује, а затим у руке 15 породица, које делују из пограничних градова без закона који повезују Македонију, Албанију и Србију. Није изненађујуће да је ОВК такође цветала тамо. Према Стејт департменту, сваког месеца кроз Турску се креће четири до шест тона хероина. „Није много заустављено“, каже један званичник. “Добијамо само делић од укупног броја.” („Хероински хероји“, Мајка Џонс, јануар-фебруар 2000.)
Од тада се није много променило. Заиста, ЦИА-ин обавештајни модел за тајне операције дестабилизације је стална формула за „успех“. Почевши од 1940-их, када је Корзиканска мафија била обавезна од стране Агенције да разбије Француску комунистичку партију, све до данашњих крвавих наслова који долазе из Авганистана и Пакистана, глобални нарко-босови и обавештајни оператери иду руку под руку. Није онда изненађујуће да је, према извештају берлинског института за европску политику, организовани криминал једини профитабилни сектор косовске привреде. Скоро четвртина економске производње земље потиче од криминалних активности.
Иако је улога Сједињених Држава и њихових партнера у НАТО централна за драму која се данас одвија, афера БНД такође открива да испод пажљиво конструисане фасаде западног „јединства“ у „Земљи слободе“ тињају дубока међуимперијалистичка ривалства. Како извештава социјалистички новинар Петер Шварц, Од тада су се шириле спекулације о позадини случаја, али је сумњиво да ли ће она икада бити разјашњена. Косово је џунгла ривалских тајних служби. У том погледу личи на Берлин пре пада зида. САД, Немачка, Британија, Италија и Француска имају значајне обавештајне операције у земљи, које раде и једна против друге. Штавише, у овој земљи од само (Напомена преводиоца -попис није рађен, ово су информације обавештајних служби) 2 милиона становника стационирано је око 15.000 НАТО војника и 1.500 полицајаца УН, као и 400 судија, полицајаца и службеника безбедности који припадају мисији УН ЕУЛЕКС. (Петер Шварц, „Прљава тајна Косова: Позадина афере немачке тајне службе“, Светска социјалистичка веб страница, 1. децембар 2008.)
У овој џунгли супротстављених лојалности и интереса, међународни криминални синдикати у непосредној близини – и пролазни савез – са овом или оном службом безбедности владају уточиштем. Још је иронично што је Тачијева влада циљала БНД с обзиром на то, како је открио балкански аналитичар Кристофер Делисо: 1996. године, немачки БНД успоставио је главну станицу у Тирани…и другу у Риму за одабир и обуку будућих бораца ОВК. Према Ле Монде Дипломатик-у, „специјалне снаге у Берлину су обезбедиле оперативну обуку и снабдевале оружјем и опремом за пренос из залиха бившег источнонемачког Штазија, као и црне униформе“. Италијански штаб је регрутовао албанске имигранте који су пролазили кроз луке као што су Бриндизи и Трст, док су немачка војна обавештајна служба и специјална команда (КСК), нудиле војну обуку и намирнице ОВК у удаљеним планинама Мирдита у северној Албанији под контролом од стране смењеног председника Салија Берише. (Надолазећи балкански калифат, Вестпорт: Прегер Секјурити Интернатионал, 2007, стр. 37)
Али, како је приметио Шварц, зашто би Тачијева влада ризиковала да отуђи немачку државу, с обзиром на чињеницу да је Немачка, после САД, „други највећи финансијски носилац Косова и да се сврстава међу најважније заговорнике његове независности“. Зашто заиста? Према Балкан Аналисис, Међународна кризна група (ИЦГ) коју финансира Институт за отворено друштво милијардера Џорџа Сороша (ОСИ) и која је блиско повезана са „либералним интервенционистима“ у Сједињеним Државама, била је кључна у тврдњи да Сједињене Државе и Немачка треба да гарантују „будућу стабилност“, изградњом Косовског заштитног корпуса (ТМК), организације наследнице ОВК, у добро опремљену војску. У том циљу, САД и Немачка, поред наоружавања државе повезане са организованим криминалом, обезбедиле су средства и опрему за софистицирани војни комуникациони центар у престоници.
Шпекулације су распрострањене, а опречни извештаји се размножавају као печурке после топле кише. Једна теорија каже да су високи косовски политичари били љути због критика БНД-а које повезују функционере ОВК, укључујући личне сараднике Тачија и самог премијера, са организованим криминалом. Занимљиво је, извјештава Шварц, да је то „у супротности са ставом ЦИА-е“. Да ли је онда афера само свађа међу лоповима о томе како ће се поделити плен?
ЦИА и Дрога Д.О.О.
Као што је горе наведено, амерички програми дестабилизације и тајне операције ослањају се на широке мреже крајње десних провокатора и наркобосова (често заменљивих играча) да би олакшали прљави посао америчким политичким елитама и америчким мултинационалним корпорацијама. Током своје балканске авантуре, ЦИА је либерално користила ове већ постојеће мреже за наркотике да наоружа ОВК и да им обезбеди мете. У њиховим јавним саопштењима и анализама, међутим, није изречена никаква тешка реч.Према ЦИА-и, косовска економија је по свим стандардима катастрофа, али то не спречава Агенцију да види „значајан напредак“!
Током протеклих неколико година косовска привреда је показала значајан напредак у преласку на систем заснован на тржишту, али и даље у великој мери зависи од међународне заједнице и дијаспоре у погледу финансијске и техничке помоћи. Новчане дознаке из дијаспоре – лоциране углавном у Немачкој и Швајцарској – чине око 30% БДП-а. Грађани Косова су најсиромашнији у Европи са просечним годишњим приходом по глави становника од само 1800 долара – око једне трећине нивоа суседне Албаније. Незапосленост – на више од 40% становништва – је озбиљан проблем који подстиче миграцију према иностранству. (Централна обавештајна агенција, World Factbook, 20. новембар 2008.)
Непотребно је рећи да је једна непоминљива „чињеница“ која је нестала са ЦИА-иног профила земље јесте огромна зависност државе од сиве економије. Претпостављам да је то оно што Агенција мисли када хвали транзицију Косова на „тржишни систем“! Али како је за Б92 рекао бивши истражитељ и узбуњивач ДЕА Мајкл Левин, аутор Велике беле лажи, једног од крила Ослободилачког Косова. Војска (ОВК) је била „повезана са сваким познатим нарко-картелом на Блиском истоку и Далеком истоку” и да скоро свака европска обавештајна служба и полиција имају досијее о „везама између етничких албанских побуњеника и трговине дрогом”. И усуђујем се да кажем шире, сама ЦИА.
Једна тачка спора која је могла да наведе Тачија и његове присташе да се освете његовим некадашњим немачким савезницима била је анализа БНД-а на 67 страна о организованом криминалу на Косову. Како је Шварц приметио да је досије произведен у фебруару 2005. и касније процурио у штампу, „оптужује Рамуша Харадинаја (шеф владе од децембра 2004. до марта 2005.), Хашима Тачија (премијер од јануара 2008.) и Џавита Халитија, који седи у председништва парламента, да је дубоко умешан у трговину дрогом“. Према извештају БНД-а, „Што се тиче кључних играча (нпр. Халитија, Тачија, Харадинаја), постоје најближе везе између политике, бизниса и међународно делујућих структура организованог криминала на Косову. Криминалне мреже иза овога подстичу политичку нестабилност. Они немају интереса да изграде функционалну државу, што би могло угрозити њихову цветајућу трговину.” (ВСВС, оп. цит.)
Харадинај, амерички штићеник, постао је премијер 2004. Међутим, био је приморан да поднесе оставку у марту 2005. када га је Међународни кривични суд за бившу Југославију оптужио за злочине против човечности. Харадинај је, између осталог, оптужен за отмице цивила, противзаконито затварање, мучење, убиство и силовање. Шварц напомиње да је ослобођен у априлу 2008. „због недостатка доказа, након што је девет од десет сведока оптужбе умрло насилно, а десети је повукао своју изјаву након што је за длаку избегао покушај атентата. Прича о пријатељима на високим местима!
Пресликавајући доказе које су открили новинари и истражитељи о контроли трговине дрогом од стране 15 албанских криминалних породица, Берлински институт за европску политику подигао је сличне оптужбе против Тачија, наводећи да стварну власт на Косову има 15 до 20 породичних кланова који контролишу „скоро све суштинске кључне друштвене позиције“ и „уско су повезане са истакнутим доносиоцима политичких одлука“. Према Шпигл-у, када је операција БНД-а доведена до краја уз могуће подршку ЦИА-е, њена тајна мрежа доушника, која је била инструментална за стицање увида у међусобне везе међу државним актерима и организованим криминалом, била је угрожена. Пето одељење БНД-а, одговорно за организовани криминал, написало је поверљиви извештај у коме се Тачи повезује као „кључна личност у мафијашкој мрежи косовских Албанаца“.
Одељење два, према Спиегел-у, било је одговорно за телекомуникациони надзор. Године 1999, БНД је покренуо операцију „Мофа99“, програм пресретања прислушкивања који је циљао на високорангиране припаднике ОВК – и разоткрио њихове везе са лукавим криминалним синдикатима и исламистичким савезницима, Ал-Каидом. Програм је био толико успешан према Спиегел-у да је од тада „БНД одржавао широку мрежу доушника међу високим функционерима ОВК и косовске администрације“. Функционери у поседу многих опасних тајни и незгодних истина!
Као што је истраживач и аналитичар Мишел Чосудовски писао 2001. године, међу „неприкладним истинама“ које западни медији не истражују је непосредна близина екстремно десничарских исламистичких терористичких банди и планетарних америчких операција дестабилизације.
Од совјетско-авганистанског рата, регрутовање муџахедина („светих ратника“) за вођење тајних ратова по налогу Вашингтона постало је саставни део америчке спољне политике. Извештај америчког Конгреса открио је како је америчка администрација – уз савет Савета за националну безбедност на челу са Ентонијем Лејком – „помогла да се Босна претвори у милитантну исламску базу“ што је довело до регрутовања преко тзв. Мрежа, хиљада муџахедина из муслиманског света.
Од тада је „босански образац“ пресликан на Косово, јужну Србију и Македонију. Међу страним плаћеницима који се сада боре са ОВК-НЛА су муџахедини са Блиског истока и централноазијских република бившег Совјетског Савеза, као и „војници среће“ из неколико земаља НАТО-а, укључујући Британију, Холандију и Немачку. Неки од ових западних плаћеника су се раније борили са ОВК и Армијом босанских Муслимана. (Мишел Чосудовски, „Вашингтон иза терористичких напада у Македонији“, Глобално истраживање, 10. септембар 2001.)
Премотамо седам година унапред и може се претпоставити да би БНД, стајући на прсте ЦИА-е и пријатно „разумевање“ те агенције са борцима ОВК повезаним са мафијом и средствима Ал-Каиде, имао све разлоге да саботира БНД-ове операције организованог криминала- није да су руке немачке војне обавештајне службе ишта чистије!
Иако можда никада нећемо сазнати све чињенице око ове необичне афере, једно је сигурно: улога моћних мафијашких банди као извора црних фондова, средстава обавештајних служби и „агената утицаја“ ЦИА ће се наставити. Администрације долазе и одлазе, али попут мајчинства и пита од јабука, мрачно функционисање дубоке америчке државе је вечна истина на коју можете рачунати!
Први пут се овај чланак појавио у Антифашистичком позиву.
Хвала Тому Бургхардту и Антифашистичком позиву за покривање овог документа. Ауторско право остаје горе наведеном. Контактирајте antifascist-calling.blogspot.com за права на поновно штампање.
Изворни документ
Задаци Т-Системс БНД мреже, 13. новембар 2008 Како се немачка обавештајна служба инфилтрирала у часопис Фокус Извештај обавештајне службе БНД Косова, 22. фебруар 2005 Институт за европску политику: Косовски безбедносни и обавештајни извештај, 9. јануар 2007
Такође видети
Немачки обавештајци прочишћавају европске рекорде након откривања ВикиликсаТом Burghardt је истраживач и активиста са седиштем у области залива Сан Франциска. Поред објављивања у Covert Action Quar[1]terly и Global Research, независној истраживачкој и медијској групи писаца, научника, новинара и активиста са седиштем у Монтреалу, његови чланци се могу прочитати на Dissident Voice, The Intelligence Daily и Pacific Free Press. Он је уредник Police State America: U.S. Mili[1]tary “Civil Disturbance” Planning, који дистрибуира АК Пресс.
