Доналд Трамп се ове године вратио у Белу кућу обећавајући, између осталог, и одмазду против својих перципираних непријатеља. Девет месеци касније, невиђени обим тог обећања – или претње – у потпуности добија свој облик.
Он је отворено охрабривао свог државног тужиоца да циља политичке противнике. Сугерисао је да влада треба да опозове ТВ лиценце како би „припитомила“ пристрасне мејнстрим медије. Усмерио је ударе на адвокатске фирме које види као непријатељске, одузимајући им државне безбедносне дозволе и уговоре.
Трампови потези спроводе се са таквом отвореном ревношћу – дрскошћу, кажу његови критичари – да прикривају колико су драматични и норме рушећи.
Његов захтев од прошле недеље да Министарство правде кривично гони неколико поименично наведених политичких противника, на пример, представља управо ону врсту потеза која је, када је пре пола века била разматрана у тајности и касније откривена у снимацима из Овалног кабинета, изазвала двопартијски бунт који је довео до оставке председника Ричарда Никсона.
Сада је то тек кратка вест у недељном циклусу. А темпо којим Трамп проширује председничка овлашћења како би наметнуо своју вољу је, ако ништа друго, убрзан.
У четвртак је Трамп потписао наредбу о „домаћем тероризму и политичком насиљу“, рекавши да ће се користити за истрагу „богатих људи“ који финансирају „професионалне анархисте и агитаторе“. Назначио је да би међу њима могли бити либерални милијардер Џорџ Сорош и оснивач ЛинкедИн-а Рид Хофман.
Неколико сати касније, Трампово Министарство правде саопштило је да је подигло оптужницу против Џејмса Комија, бившег директора ФБИ и Трамповог критичара, за кога је председник неколико дана раније рекао да је „крив као сам пакао“. Трамп је оправдао предстојећи обрачун са левичарским групама указујући на два недавно и шокантна акта насиља: прво, убиство конзервативног активисте Чарлија Кирка на универзитетском кампусу, а затим овонедељни оружани напад на имиграционе агенте у Даласу, у коме су двојица миграната рањена, а један убијен.
Председник каже да је његов шири блиц потеза неопходан и хитан. Истраге политичких противника, како он тврди, односе се на циљање прекршилаца закона и чланова „дубоке државе“ који су подривали његов први председнички мандат. Мејнстрим медији, по мишљењу његове Мага коалиције, морају да буду позвани на одговорност због наводне пристрасности и „лажних вести“. Приватни бизниси ослабљени политиком различитости и корупцијом захтевају чврсту руку државе да их „доведе у ред“.
Он и његови присталице такође оптужују администрацију Џозефа Бајдена да је права кривац за било какво рушење председничких норми.
Током четири године демократа на власти, Трамп је био оптужен четири пута и једном осуђен. Неколико његових блиских сарадника – укључујући бившег шефа кампање из 2016. Стива Бенона и трговинског саветника Питера Навароа – били су кривично гоњени и затворени због непоштовања Конгреса. Други су били оптужени за наводну улогу у покушају да пониште председничке изборе 2020. године.
Бајденова Бела кућа је усмеравала компаније друштвених мрежа да ограниче оно што је окарактерисала као штетан говор током пандемије ковида. И председник је покушао да прошири председничка овлашћења како би спровео своју агенду, укључујући опроштај студентских кредита, мандате за вакцине, заштиту трансродних права у јавним школама и еколошке регулације.
Трампова страна би могла рећи да је „поштено да се врати истом мером“ – али разлике између Бајденових потеза и оних које сада предузима овај председник понекад су драстичне.
Док је Трамп био кривично гоњен, само су два случаја покренута од стране федералне владе и оба преко специјалног тужиоца који је основан да буде независан од Бајденовог Министарства правде. Бајден, за разлику од Трампа, остао је углавном ћутљив о тим случајевима. Многе Бајденове извршне мере поништио је Врховни суд, који је до сада Трампу оставио слободне руке да делује.
Такве детаље, међутим, Трампа мање брину, јер се он представља као прогоњена фигура – и користи тај осећај неправде да се повеже са многим својим гласачима, који деле исти осећај да је естаблишмент окренут против њих. А Трамп би се могао осећати још мање ограниченим у свом другом мандату, имајући у виду да је прошле године Врховни суд одлучио да су председници САД, укључујући Трампа, у великој мери ослобођени кривичне одговорности за званичне радње које предузму.
Прича о два председника
У основи читаве дебате око председничке моћи и „одмазде“ лежи фундаментално неслагање између Бајдена и Трампа о природи егзистенцијалних опасности са којима се суочавају Америка и свет.
Основно уверење међу многима из врха Трампове Беле куће јесте да Америка – и западна цивилизација у целини – стоје пред страшном претњом од левичарске културе, масовних миграција, неуравнотежене глобалне трговине и наметљиве владе.
Током ватреног говора у недељу, на меморијалној служби за убијеног конзервативног активисту Чарлија Кирка, дугогодишњи Трампов саветник Стивен Милер – архитекта његове имиграционе политике и један од његових најгласнијих бранилаца – рекао је да наслеђе Америке „потиче из Атине, из Рима, из Филаделфије, из Монтичела“.
„Немате појма колико смо одлучни да спасемо ову цивилизацију“, рекао је он. „Да спасемо Запад, да спасемо ову републику.“
извор: ББС
