Трамп је претворио обуставу рада владе у спектакл. То му не помаже. Када дође до затварања владе, обично Конгрес сноси кривицу.
Од када се ова тактика преговарања појавила 1970-их, најчешће су је користили законодавци из супротне странке председнику како би изнудили уступке или једноставно заузели став.
Али ране анкете показују да Американци овога пута више криве председника Доналда Трампа — и можда је сам за то одговоран.
Трампово шоу-менаџерство у политици
Од почетка другог мандата Трамп се поставио у центар сваког политичког сукоба, чак се мешао и у избор водитеља касноноћних емисија на телевизијама. Али исто то политичко шоу-менаџерство можда доводи део јавности до закључка да је он и централна фигура овог застоја.
Демократе су током викенда појачале ту поруку, пуштајући политичке огласе у којима кривицу за блокаду приписују Трампу и конгресним републиканцима, и излазиле на телевизију да бране своју одлуку да гласају против финансирања владе.
Изгледа да им је помогло што су изабрали „праву тему“: продужење пореских кредита у оквиру Закона о приступачној здравственој заштити, који би спречио енорман раст премија здравственог осигурања за милионе Американаца.
Анкета спроведена неколико дана пре затварања показала је да три четвртине одраслих жели да Конгрес продужи ове кредите, укључујући и око 60% самодекларисаних присталица МАГА-републиканаца.
Покушај пребацивања кривице
Трамп и републиканци у Конгресу покушали су да представе застој као „демократско затварање“.
Мање од 24 сата након почетка блокаде, Бела кућа је на свом сајту објавила „сат затварања“ са натписом „Демократе су затвориле владу“. Друге савезне агенције поставиле су банере на своје почетне стране где су оптужиле „радикалну левицу у Конгресу“. Запослени у Министарству просвете који су послати на принудни одмор рекли су за НБЦ Неwс да су им аутоматске одговорне поруке у мејловима измењене тако да садрже партијску реторику против демократа.
Трамп се повукао из јавности, без отворених конференција за штампу осим учешћа на прослави „Навy 250“. Циљ је вероватно био да републиканци усмере пажњу јавности на демократске сенаторе који су гласали против финансирања.
Али жеља за пажњом ипак је превладала: Трамп је на друштвеним мрежама објавио видео (наводно генерисан вештачком интелигенцијом) који пародира рок хит „(Дон’т Феар) Тхе Реапер“, а затим најавио састанак са директором Канцеларије за буџет Раселом Вотом како би одлучили које „демократске агенције“ треба затворити, можда и трајно.
Уместо да фокус остане на демократском отпору, све се поново вратило на Трампа и његове потезе.
Демократски мотиви и стратегија
Демократске вође тврде да не могу поново отворити владу без конкретних, писаних уступака републиканаца — због искуства из претходне рунде. Тада је Чак Шумер попустио и гласао за наставак рада владе, али су републиканци касније једнострано укинули милијарде већ договорених издатака.
Осим тога, демократски бирачи већ месецима очекују од својих представника борбенији став према Трампу. Агресивније држање у овом тренутку могло би им користити и на изборима у Њу Џерсију и Вирџинији.
Историјска позадина
Трамп је већ 2019. водио најдуже затварање владе у историји — 35 дана — и није изашао као победник. Тада му је рејтинг пао близу историјског минимума, већина Американаца је њега окривила за застој, а није добио ни финансирање зида на граници, што је био разлог кризе. Сам је тада изјавио да ће бити „понаосан“ што затвара владу и да ће „преузети одговорност“.
Затварања владе обично представљају политички ризик за све актере. Али овога пута демократе имају снажан аргумент зашто остају у борби.
извор:цнбс
