Шта је то утицало да се у последњих 300 година да друштво промени своје ставове и виђење света око њих, и да се промени из традицоналног у модерно друштво. Које су основне компоненте те промене:
1. Подела рада
У историји послови су се делили на мушке и на женске (традиционална подела), то је тада имало смисла јер је таква подела узимала у обзир биолошке предности мушкарца или жене. Мушкарци који су физички јачи су радили послове где је била потребна снага, док су жене бринуле о деци. Свако је радио оно у чему је бољи и оно што му је лакше да уради него што другој страни. Оваква подела је веома рационална и савршено оптимизована јер се постојећи ресурси максимално ефикасно користе. Сада кад су послови код којих се захтева физичка снага занемарљиви, у односу на све остале послове, таква подела је изгубила основ због којег је и настала зато се
код модерне расподеле рада не узима у обзир пол особе јер и жена и мушкарац могу подједнако да куцкају по компјутеру или раде друге модерне послове. Модерни послови, по правилу, имају велику повезаност са вишим или високим образовањем а код тих послова физичка снага није релевантна за решавања проблема већ интелект и знање. Пошто се за модерне послове захтева знање зато и подела на мушке и женске нема смисла јер мушкарци и жене имају једнаке когнитивне способности као и што уче на исти начин. Зато се у модерном друшту поштује једнакост између мушкараца и жена, јер је модерно друштво базирано на научним достигнућима и високој технолошкој развијености. Како проверавамо ову тврдњу? Тако што упоређујемо високо развијене државе са нивоом једнакости који су постигли у друштву, и са друге стране имамо мање развијене државе које имају мању једнакост између мушкараца и жена као и високу заступљеност традицоналне поделе рада. Исто ово важи и за поделу између урабаних и руралних места, јер је у руралним местима у далеко већем степену заступљен рад који је базиран на физичкој снази и рационална је употреба традицоналне расподеле, док је у урабанијим местима далеко више заступљен сектор услуга где је рационалнија модерна расподела.
2. Утицај архитектуре на друштво
Архитектура је променила друштво али не само зато што сада потпуно другачије видимо градски пејзаж већ зато што је променила друштвене норме и начин понашања и размишљања људи.
Како се то десило?
Модеран вид архитектуре је базиран на концентрацији великог броја људи на малој територији. То је омогућило савремено грађевинарство, да зграде буду делеко више и да се на малој површини земље нађе велики број станова/људи. Овим је порасла густина становништва, број становника на одређеној површини на којој се налазе. Имамо урбана места која имају високу густину и рурална места која имају малу густину становништва. Густина становништва утиче на квалитет живота људи али и на њихово размишљање као и понашање. Квалитет живота расте када нас окружује пуно људи јер све услуге које заједно користимо су јефтиније, пошто их делимо на више људи, а то је инфраструктура која може бити грађевинска, електро, машинска, саобраћајна, медицинска итд.
Поред заједничке инфраструктуре постоје и друге услуге, које су по правилу приватне, које нам олакшавају живот попут фризера, козметичких салона, продавница итд.. А што има више људи на неком месту има и више потенцијала на неко отвори свој бизнис на том месту јер је веће тржиште али и већи избор радника. Размишљање људи који живе у местима високе насаљености је другачије него у местима ниске насељености а постоје практични разлози за то. У местима високе насељености, да кажемо град величине Новог Сада, има
толико људи да није могуће да сваког упознамо или знамо чиме се бави и како се понаша, већ можемо да познајемо само малу групу људи у Новом Саду, док су нам остали странци. Свој животни простор делимо са непознатим особама, док је код места са малом густином другачије и животни простор делимо са људима које познајемо. Пошто не познајемо људе које нас окружују ми постајемо индиферентни према људима који нас окружују и нисмо заитересовани за њихове животе, те смо навикли да пролазимо поред људи као да пролазимо као поред дрвета, без икаквог осећаја или емоције. Ово доводи до тога да нас не интересује шта други људи раде, пошто смо приморани да филтрирамо податке које добијамо из спољашности и да обраћамо пажњу само на ствари који нас интересују, док нам остале ствари само затрпавају наш когнитивни капацитет. Практично се искључимо из простора у коме се налазимо и само покушавамо да прођемо што брже од тачке А до Тачке Б. Често се дешава да неким путем пролазимо често а тек после неког времена видимо да постоји нешто занимљиво на том путу. Прешли смо у фазу где само филтрирамо податке који нам долазе из спољашње средине а огроман део тих
података нам није битан тако да га занемарујемо. Ово нас је променило у особе које све раде механички и вредност спољашње средине одређујемо на други начин него што су то радили наши преци. Када живимо у згради и имамо пуно комшија онда ни не може да одвојимо пуно времена за сваког комшију, јер ако имамо стотинак или више комшија није практично да са сваким попричамо јер би нам одузело превише времена.
Када живимо у месту са изразито ниском густином насељености онда познајемо скоро саког комшију и његову животну причу јер имамо мало комшија и одвајање мало времена да попричамо са сваким нам не би однело превише времена, те можемо да приуштимо да попричамо са сваким комшијом којег сретном. Понашање у месту високе и ниске густине се разликују, а најважнији разлог, је да нас у мањем месту посматрају људи који нас познају те наше понашање и ставове гледамо да изнесемо на такав начин да се њима свиди, док на месту високе густине нас окружују људи које не познајемо или површно познајемо те нас пуно и не занима њихово мишљење о нама и наше понашање и ставове не усклађујемо са њиховим вредносним нормама да би им се свидели. Зато кажемо да су мала места конзервативна, а велика места либерална. Количинска регулација понашања је када се понашање особе мењу у односу на број људи који се налази у његовој околини. Овде можемо да кажемо да прелазимо из домена психологије појединца на социолошко мишљење групе. Како се мења број учесника у проблему тако се мењају и правила по којима може да се реши такав проблем. Често људи својим ставовима покушавају да се уклопе у друштво тако што посматрају своју околину. Све ово доводи до закључка да модерно друштво, тј. модеран човек као индивидуа нема довољно времена да задире у било чију приватност и туђе изборе, јер нема довољно времена да се посвети свакој особи коју види, док са друге стране особа коју неко посматра/коментарише не зависи од мишљења других људи јер практично није могуће да узме стотине хиљада мишљења и усклади своје понашање са њима. Не постоји више толики притисак околине да сви будемо једнаки и да нико не шртчи из калупа, већ свако може да бира шта ће бити, и то је главна реченица што родитељи кажу деци када треба да бирају своју каријеру или факултет који ће уписати. Зашто то кажу? Јер има јако пуно каријера којим се можемо бавити као и што има пуно факултета, зато и кажу бирај сам да би после сам био крив ако промашиш. Оно што је заједничко за горе наведене моделе је могућност бирања и да свако може да бира пошто постоји пуно опција, за разлику од традиционалног понашања код којег није било пуно избора зато су сви ишли „стандардним/нормалним“. Ако се вратимо у период пре 200 година видећемо мало место где живи релативно мали број људи, где се мање више сви познају и где нема пуно избора. Сваки дан је све исто ,без промена, зато и непостоји пуно избора, па се људи одлучују за оно што имају понуђено.
Толерантност
У 21. веку толерантност је реч која је у успону. Толерантност је супротна ствар у односу на укалупљеност која је постајала у традиционалном друштву. Модерна наука је решила проблем ограничених ресурса зато је логично да се и друштво променило са том технолошком променом. Када имамо ограничене ресурсе потребна је рационална употреба истих, када имамо неограничене ресурсе онда их трошимо по сопственој вољи. Када се налазимо на пустом острву на ком нема извора воде и једино имамо воду коју смо понели
са собом добро би размислили да ли би се прскали са њом из забаве, али када се налазимо поред чесме то нам није проблем. Када су ресурси огрначинени онда морамо бити рационални и штедљиви, када су нам ресурси неограничени онда можемо бити размажени(бахати) али и креативни. Толерантност означава да толеришемо људе који се разликују од нас и да их прихватамо као такве. Пошто је у огромној мери дошло до гомилања ресурса то је довело до тога да сви људи могу да буду креативни и да се у све већој мери разликују од других људи. Са том променом је стигла и промена размишљања људи. Број људи који се налази око нас је већи него икад, у великим местима или местима високе густине насељаности прођемо поред огромног броја људи, у комуникацији смо са великим бројем људи, да бисмо успели да одржимо контакт са великим бројем људи морамо бити толерантни поготово у све отворенијем друштву које
брише границе уштогљености и укалупљености. Интернет је једно од чуда која чине људе толерантнијим јер су све могуће ствари већ видели на интернету, те им је интернет на тај начин проширио видике. Комуникација са другим људима се драстично променила, у малим родним заједницама, човек је био у контакту са јако малим бројем људи, како су се насеља повећавала тако је човек био у контакту са више људи, како су настајали градови комуникација између људи и проток информација и идеја је почео експоненцијално да расте, да би се тренд експоненцијалног раста комуникације међу људима наставио и са доласком телекомуникација и масовне комуникације. Развој технологије што архитектуре, саобраћаја, телекомуникације и на крају развој социјалних мрежа је учинио човека далеко Промене у науци и техници су довеле и до ове друштвене промене. Доступност је предност савремен архитектуре је сада на релативно малој удаљености имамо све што нам треба за живот, те нам је живот постао лагоднији. Индустријска производња је довела до тога да је све постало јефтиније и масовније. Многи кажу да су новије генерације размажене, али оне нису размажене већ су навикли да до свега што им треба стижу лакше, те су њихова очекивања далеко већа него што имају старије генерације. Млађе генерације су навикле да се далеко мање муче да би стигли до оног што им је потребно. Продавнице, пекаре, салони и остали услужни објекти су им релативно близу, а вода и струја као и грејање су им на један клик. Аутомобилом се превезу са тачке А на тачку Б, док на свом телефону прати мапе да би дошао до тачке Б. Исто тако на свом телефону може да наће решења и објашњења за многе проблеме који су некада били нерешиви за обичног човека. Интернет представља други компоненту доступности јер је је тамо све на клик.
Па се поставља питање зашто они не би били размажени?
Када имају све горе наведено. Напредак у технологији је учинио све лако и доступно, зато су им и таква очекивања. Све је постало далеко лакше и једноставније,зато су се људи прлагодили свој начин размишљања на лако и једноставно, а не на тешко и компликовано. Мада када је нешто лако и једноставно онда је и лако заменљиво и неважно за самог човека. Промене у науци и техници су довеле и до ове друштвене промене.
3. Утицај поједностављене комуникације на друшто у виду модерног саобраћаја и телекомуникација
Саобраћај је омогућио људима да упознају нове културе и нове људе, сада је могуће да одемо на други континент, ако идемо авионом то би трајало пар сати. Са толико нових информација наравно да имамо далеко шире видике и лакше прихватамо нове ствари. Телекомуникације су омогућиле да за мање од једне секунде контактирамо особу ма где год се налазила на кугли земаљској, као и што нам омогућавају да се упустимо у масовну комуникацију. У односу на наше претходно знање, нове информације представљају само једну кап у мору и зато константним сакупљањем нових информација постајемо све толерантнији према другим људима. У зависности од количине информација са којима располажемо свака промена тих информација има одређен утицај на нас, утицај можемо да меримо на два начина апсолутно и релативно. Апсолутно мерено сама промена има објективну вредност, на пример тег од 100кг да би се померио
потребна је иста снага, али релативно гледано дете од 40кг неће моћи да дигне тај тег док ће професинали дизач тегова са лакоћом подићи тај тег. Апсолутно мерено тај тег има 100кг, док релативно мерено дете неће моћи да дигне тај тег док професиоанлни дизач тегова може да дигне исти тег. Исто тако, особа која има мало сазнања, свака ново сазнање утиче пуно на њу, док особа која има јако пуно сазнања ново сазнање не утиче на њу и њено мишљење или понашање.
Компаније и једнакост
Компаније имају купце и само то их занима. Не занима их да ли је тај купац висок или низак, црнац или белац, хетеросексуалац или хомосексуалац, мушкарац или жена, којој нацији или религији припада и друге ствари које деле људе по некој основи. За компаније су сви они исти, или су купци који по истој цени купују исти производ или су запослени у компанији и примају исту плату за исти рад. Зато компаније савршено поштују једнакост и никада је не доводе у питање. Компанија нема интерес да неког дискриминише јер њу једино занима новац, већ има штету ако неког дискриминише јер губио део прихода. Зато појам еqулитy има статус свеца код компанија, док појам диверситy објашњава други процес а то је транзиција рада компаније са националог на глобални ниво. По правилу, традиционално компаније су радиле у једној држави и прилагођавала маркетинг том тржишту што је довело до тога да се уклапају у неке националне образце и да се прати понашање већине у тој држави. Како је појам диверситy популаризован у Америци, на њихов примеру можемо да видимо промену у маркетингу компанија где се обрасци понашања у Америци замењују глобалним обрасцима понашања. Овде се појављује заблуда код неких људи у Америци који мисле да компаније раде нешто против традицоналног понашање, а то није тачно јер компаније прате трендове и покушавају да се позиционирају на свим глобалним тржиштима, зато и праве рекламе које представљају просек целог света а не Америке.
