У Новосибирску,милионском граду у централном делу Русије,на десетине пријављених случајева пропадања кроз рупе на бетону и асфалту,које су почеле ниоткуда да се појављују.
Топљење пермафроста,земљишта које је до скора оправдавало свој назив“вечно смрзнуто“постаје све већи проблем у Сибиру у коме су читави градови подизани на оваквом тлу.
Наиме,на великом простору који обухвата подручје од Урала на западу Русије па све до Kамчатке на Далеком Истоку,од Северног Леденог Океана на северу па све до јужних степа и Алтајског горја,преовлађује овај тип земљишта које се лети топи само неколико десетина центиметара до пар метара,а у дубини која може да досегне и 1.5 километара оно остаје стално смрзнуто већ хиљадама година.
У последње време,нарочито у задњих 10 година,пермафрост је широм северне Земљине полулопте(има га и у Kанади и на Аљасци и Гренланду и северним деловима Европе),због глобалног пораста просечних температура,почео је да се топи као никада у забележеној историји.У Сибиру на многим местима је забележено спонтано стварање огромних рупа дубоких и више од 200 метара,насталих ослобађањем метана,гаса до скоро заробљеног у вечном леду пермафроста.На многим местима су пронађени савршено очувани примерци давно изумрлих животиња и биљака,из или старијих од последњег леденог доба.
Процењује се да ће ако тренд топљења пермафроста настави да убрзава овим темпом,у наредних неколико деценија читаво подручје Сибира бити отопљено до дубине од више метара и све дубље како се температуре повећавају.Заробљеног метана који је најјачи природни изазивач „ефекта стаклене баште“,дубоко у пермафросту има на стотине,можда и хиљаде милијарди тона,нико са сигурношћу не може да каже,јер су озбиљна истраживања тек од скора почела да се раде.Ослобађањем толиког метана у атмосферу,глобално отопљење само себе убрзава и појачава и велико је питање где је тачка где ће заузети катаклизмичне размере.
У пермафросту је такође заробљено ко зна колико древних болести које одавно нису харале земаљским шаром,од којих су неке познате а неке никада нисмо срели.Ослобађање свега тога у атмосферу и водотокове је сасвим извесна ствар.У пермафросту је такође заробљена огромна количина живе која ће доспети у воду и земљиште.Нико заправо са сигурношћу не зна са чиме ћемо се сусрести и шта да очекујемо,јер такво нешто људски род никада у својој историји ни близу није искусио,нарочито у њеној цивилизованој фази.
Поента свега?Вакцине и ратови су најмањи проблем,зато главу горе.
Приредио Предраг Бранковић
Извор: The Siberian Times
