Украјина: Годину дана рата

Izvor: Reuters/Alexander Ermochenko

Око пет сати ујутру 24. фебруара 2022. године Руска федерација отпочиње своју специјалну војну операцију на територији Украјине. Предвиђена ограничена и кракторјана операција, захваљујући страном фактору али и жестоком Украјинском отпору ускоро превазилази оквире ограничене војне операције и прераста у рат. Руске снаге на почетку сукоба дубоко продиру у Украјинску територију, великом брзином и интензитетом, чинило се да је сва иницијатива на њиховој страни. После пар дана сукоба Руске снаге прете и самом Кијеву. Чинило се да ће се све брзо завршити. После почетног шока и изненађења, у првих пар недеља рата, Украјинске снаге почињу да се консолидују и први знаци кохезионе одбране почињу да се виде. Како се сукоб пролонгирао и интензивирао тако је и Украјинска одбрана еволуирала и посталајала све одлучнија и може се рећи и иновативна. По отпочињању непријатељстава, Украјинска војска врши општу мобилизацију, али те трупе доспевају на фронт тек после пар месеци од почетка сукоба и њихов утицај је видљив. Отпочиње украјинска офанзива, где се заузима велики део територије које су држале руске снаге па и град Херсон.

У међувремену Русија у касну јесен отпочиње делимичну мобилизацију и после припрема трупа за слање на фронт, које је трајало око два месеца, отпочиње зимску офанзиву која прети да тотално преокрене ток рата. Руске снаге скорим падом Бахмута, што је питање дана, ефективно пресецају Украјинске снаге на пола и прекидају њихове линије снабдевања и комуникација а инфлуксом свежих трупа имају снагу да те групе армија окруже и униште. Од почетка сукоба Украјина ужива сву помоћ запада како економску тако и војну. Западне земље шаљу Украјини модерну и софтифицирану војну опрему и наоружање а све у циљу пролонгирања сукоба. Такође многе земље које се граниче са уУкрајином и у којима је анти-руска пропаганда достигла облик параноје, шаљу добровољце док све земље запада и НАТО пакта не желећи директан сукоб са Русијом, шаљу приватне војне компаније тј. плаћенике, псе рата, да се боре на страни Украјинаца. Многи добровољци из западне Европе и САД пријављују се у Украјинске неонацистиче паравојне формације, које пропагирају Бандерашку идеологију и такође учествују у борбама. Руска приватна безбедносно Воја компанија "Вагнер" такође учествује у борбама на страни Русије. Овај сукоб Русија није желела, нити јој је одговарао. Русија је уложила много да сачува мир. Учествујући на Минским преговорима и избегавајући да формално-правно призна тада самопрроглашене Доњетску и Луганску народну републику. За запад и Украјину, преговори су били само фарса и начин да се добије време да се Украјина наоружа, да се њихова војска обучи и припреми за рат. Толико су признали и бивши председник Украјине Порошенко, бивша Немачка канцелара Меркел, као и садашњи председник Украјине
Зеленски. У међувремену, Украјинске снаге а пре свега неонацистиче Украјинске формације настављају своје крваве пирове у Доњетску и Луганску. Гранатирање и упади Украјинских трупа су свакодневни, као и масакрирање цивилног становништва. Русија је на крају била приморана, ради заштите свог становништва, своје браће и сестара да призна тадашње самопроглашене републике Доњетск и Луганск, а сада делове Руске федерације, по одлуци народних референдума и војно их заштити. То ипак није сметало западним демократијама да Русију прогласе агресором и да јој и ако је под делимичним санкцијама западних земаља од 2014. године уведу нове пакете санкција, који су не само неправедне и дволичне, него и анти-цивилизацијске.

Ипак, поред првобитног периода адаптације Руска економија се полагао прилагођава новом стању. На почетку сукоба, Русија је трпела енормне економске губитке, који су се мерили милијардама долара дневно. То је решено једноставном преоријентацијом руских производа на друга тржишта. На крају ефекти западних санкција Русији више имају негативан импакт на тржишта земаља које су их имплементирале, а пре свега на тржишта земаља ЕУ и на тржиште Немачке, као економског мотора економије ЕУ. Али, западне демократије на челу са САД, нису се ту зауставиле, не. Оне су креирале оптимално окружење за стварање анти-руске параноје у свим порама друштва. Руси су нападани у Европским градовима, Руским спортистима и клубовима је забрањено да се такмиче на европским и светским такмичењима, концерти руских певача су отказивани, изложбе руски сликара су забрањиване, ишло се чак дотле да су семинари и предавања Руских научника и професора забрањивана. Овакве анти цивилизацијске врсте застрашивања и дискриминације нису виђење још од доба нацизма, што гледајући прошлост и учивши из историје нимало не чуди. Резимирајући војне, политичке, и економске факторе првих годину дана рата, полако можемо да видимо обрисе и силуете у ком правцу ће он даље ићи. Украјина губи своју корисност. Што се најновијим изјавама и писањима поготово Америчких медија може јасно видети. Русија је увучена у рат, медијски демонизована, њена армија која је покушала да минимизира губитак људских живота и материјална разарања је проглашена као застарела, неефикасна, као трећеразредна војна сила. Уништењем северног тока, највероватније од стране САД и увођењем санкција Русији, ЕУ је себи пуцала у ногу. енергетски зависна од САД и њених сателита. Постигавши своје циљеве, Украјина постаје сувишна за САД. Што не значи да исте неће покушати да пролонгирају сукоб што је дуже могуће и на тај начин економски и војно црпе Русију. Али како ствари стоје на фронту, Русија им то неће дозволити. Евентуални пад Украјине и губитак рата Србији ће донети нове невоље. Поред новог ултиматума САД и ЕУ у виду Немачко-Француског предлога за решење питања КиМ, евентуални пад Украјине би донео нове притиске и уцене, па чак и отворене претње Србији од стране наших западних "партнера". Не искључује се ни могућност захтевања признања ткз. Косова од стране Србије. У очима запада ми смо " мали Руси" и морамо бити кажњени и трпети последице због не усклађивања спољне политике са спољном политиком ЕУ и не увођења санкција Русији. Пред нама ће бити избор исток или запад. Време седења на две столице је прошло. Питање Украјине се затвара, битка за Украјину је скоро па готова док битка за Србију тек почиње.

Извор: Јефто Грубор

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Најновије

Запрати нас