Прије двадесет година, 11. рујна 2001., цијели је свијет чуо за Ал-Qа’иду и Осаму бин Ладена. Kад се два америчка путничка зракоплова, отета заједно с путницима, забију у оба торња Свјетског трговинског центра у Неw Yорку, то се мора и виђети и чути. Управо то је и био главни циљ Осаме бин Ладена и његове џихадистичке мреже: показати цијелом свијету како неколико добро организираних џихадиста може разорити симбол америчке и западне економске моћи и утјерати страх у кости свима који не дијеле њихову визију ислама. И у томе су успјели. Но напад на неwyоршке „Близанце“ имао је и снажну мотивацијску поруку за будуће џихадисте: да је материјално снажни запад врло крхак изнутра и да ултимативни циљ сваког џихадиста – учинити цијели свијет исламским – уопће није недостижан.
Запад, предвођен САД-ом, најприје је у својим маинстреам интерпретацијама настојао занемарити вјерску (исламску) мотивацију напада 11. рујна, портретирајући бин Ладена и Ал-Qа’иду као неке злочиначке пустолове, који воле страшити и убијати људе, а потом побјегну у афганистанске планине. Па онда амерички предсједник Георге Бусх покрене рат против терора у Афганистану, са свом силом војске – што праве, што медијске. Док су они ловили „пустолове“ по Афганистану, нове џихадистичке ћелије ницале су као гљиве послије кише у еуропским и америчким градовима. А њихови вјерски учитељи смишљали су нове начине исламизације запада – између осталог и миграцијама. Истодобно запад је чинио и чини све да себи самоме замути слику позадине напада на Неw Yорк. Тако би, према новим препорукама америчке љевичарске „wоке“ културе, требало избјегавати спомињање било чије одговорности за напад 11. рујна, да се не би стигматизирала цијела исламска вјерска заједница. А требало би избјегавати и наратив о америчкој посебности, о америчкој симболици слободе и економске моћи, јер то може изгледати као империјализам. Сам бин Ладен не би боље поучавао Американце како (п)остати слијеп за џихадизам као сигурносну пријетњу. Једино би их можда Хрвати могли боље поучити тој врсти сљепила и заборава.
Питате се какве везе имају Хрвати с Ал-Qа’идом и 11. рујна? На први поглед само такву што су барем четворица организатора напада на неwyоршке „Близанце“ у раздобљу од 1992. до 1995. ратовала против Хрвата у средишњој Босни и сјеверној Херцеговини и поучавала џихаду локално муслиманско становништво. У брдима изнад Травника и Зенице основани су први Ал-Qа’идини логори за војну и вјерску обуку на еуропском тлу. О томе су нашироко свједочили они сами у властитим промотивним материјалима, а и пред Хаашким судом. Хрвати из Травника, Зенице, Бугојна, Kоњица и околних села били су од 1993. до 1994. примарне жртве тог новог џихадизма на еуропском тлу. Kако заробљени војници ХВО-а, тако и цивили. На њима су муџахедини увезени из исламских, углавном арапских земаља, али и из западноеуропских држава, као и домаћи питомци, увјежбавали одрубљивање глава, сакаћење различитих врста, испуштање крви, покапали их везане са свињама… Од јесени 1993. страни су џихадисти ђеловали као интегрални дио Армије БиХ. Готово цијела yорксхиреска група Ал-Qа’иде, позната по низу терористичких напада након 11. рујна, одрадила је џихадистички стаж у рату против Хрвата у средишњој Босни. Онђе је неколико мјесеци у прољеће и љето 1993. прва џихадистичка искуства стјецао и Ахмед Омар Саеед Схеикх, натурализирани Британац, који је најпознатији као организатор отмице и декапитације америчког новинара Даниела Пеарла у Пакистану 2002. У јеку џихадистичког рата у средишњој Босни муџахедини су освојили и оскврнули (уништавање лица светаца, размазивање измета по црквеним клупама) цркву у Гучој Гори, једну од највећих у БиХ, и из ње послали видеопоруку како им је циљ освојити Рим. Вођа муџахедина у средишњој Босни Абу Маали наставио је џихад у Чеченији. Амерички обавјештајци тада су га прозвали Осама бин Ладен млађи.
Нити један од злочина над Хрватима није осуђен пред Хаашким судом. Заповједник А БиХ Расим Делић осуђен је за злочине над српским ратним заробљеницима 1995., али не и за злочине над Хрватима, који су имали класичан џихадистички рукопис. У аранжману Осаме бин Ладена и Алије Изетбеговића страни су џихадисти дошли у јесен 1992. у мирну средишњу Босну, далеко од ратних линија према српској војсци почели су припремати стране и домаће борце за џихад, а потом су се укључили заједно с А БиХ у рат против Хрвата. На негацији злочина над Хрватима у том рату направљене су хаашке пресуде за хрватски удружени злочиначки потхват у БиХ. Један од главних сурадника тужитељства у том удруженом потхвату био је ратни заповједник одреда Ел Муџахид генерал Сакиб Махмуљин. Други велики заслужник за ратно и поратно збрињавање страних џихадиста у Зеници био је Шефик Џаферовић, актуални члан Предсједништва БиХ. Он данас дијели политичке лекције Хрватској прозивајући је за агресију. Зато хрватско опће незнање о џихадистичким елементима у муслиманско-хрватском рату у средишњој Босни и сјеверној Херцеговини није питање незаинтересираности за прошлост. Ријеч је о опасном сљепилу за сигурносне пријетње садашњости и будућности.
