Марти Ахтисари, некадашњи председеник Финске и специјални изасланик УН за Косово и Метохију, преминуо је у 86. години. Овај фински дипломата Србима је напознатији по такозваном Ахтисаријевом плану за КиМ који је био и увод у проглашење независности тзв. Косова.
Наш народ добро памти и његове изјаве о такозваној „историјској кривици“ нашег народа због ситуације на КиМ и политике коју је водио Слободан Милошевић.
Ахтисари у својим сећањима ратним данима у СРЈ, објављеним у књизи „Мисија у Београду“, помиње да се у једном тренутку у делу међународне заједнице, усред бомбардовања, размишљало чак да се преговори око постизања мировног споразума воде са Миланом Милутиновићем, а не са Слободаном Милошевићем, писао је раније недељник „Време“, додајући да се то допало тадашњем француском председнику Жаку Шираку и немачком канцелару Герхаду Шредеру.
Све је пало у воду оног тренутка када је из Хага стигла вест да је Луиз Арбур и Милутиновића ставила на листу оптужених.
– То је поткопало наш резервни план да разговарамо са њим уместо са Милошевићем – рекао је тада Ахртисари.
Такође, изјава Мартија Ахтисарија из 2006, који је поручио властима у Београду да политика коју је водио Слободан Милошевић мора бити узета у обзир приликом одлучивања о статусу Косова, изазвала је бурне реакције у Србији.
Некадашњи координатори државног преговарачког тима Леон Којен и Слободан Самарџић оценили су да је таквим ставом Ахтисари преговоре о будућности Косова учинио тежим и неизвеснијим. У писаној изјави они су упозорили да је Ахтисаријево упорно приписивање историјске кривице српском народу и држави неспојиво са мандатом изасланика УН.
Ко је био Ахтисари
Марти Оива Калеви Ахтисари рођен је у Виборгу, 23. јуна 1937, бивши је председник Финске, дипломата и медијатор Уједињених нација. Био је и специјални изасланик УН за статус Косова и Метохије.
Марти Ахтисари је добио Нобелову награду за мир 2008. године „за вишедеценијско ангажовање и посредовање у успостављању мира и решавању конфликта на више континената“. Био је почасни доктор више познатих универзитета, међу којима су Московски универзитет и Кијевски универзитет.
Марта 2020. године је тестиран позитиван на вирус корона, али се касније опоравио. Исте године му је и дијагностикована Алцхајмерова болест.
Његов отац, пореклом Норвежанин, био је официр. Дипломирао је на универзитету у Ослу, определио се за каријеру наставника у Пакистану. Године 1992–1993. председава међународном конференцијом о СФРЈ. Он је специјални представник генералног секретара УН-а. Маја 1999. године добровољно се понудио да буде неутрални представник у разговорима о окончању рата у СРЈ. Посредовао је између руског представника Виктора Черномирдина и његовог америчког колеге Строба Талбота.
Бивши генерални секретар УН-а Кофи Анан именовао га је за специјалног изасланика УН за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије. Његов план је, иако одбачен од стране Савета безбедности и Срба, постао основа за проглашење независности Косова.
Срамна изјава
Дана 8. августа је изјавио да су Срби криви као народ. Крајем јуна и почетком јула 2007. године у многим српским гласилима се појавила вест да је Ахтисари примао мито од албанске мафије. Цифре се крећу од 2 до 40 милиона евра. Крајем јуна 2007. године прву вест о миту је демантовала канцеларија Мартија Ахтисарија, али већ почетком јула наводе немачке обавештајне службе БНД да је Ахтисари примио мито је потврдио и Глобални информативни систем. И председник америчког савета за КиМ – Џим Џатрас је потврдио да има сазнања о примању мита од стране Ахтисарија.
Године 2008. године добио је Нобелову награду за мир. Додељивање Нобелове награде бившем финском председнику Мартију Ахтисарију је скандалозно јер се ради о „архитекти” насилне сецесије Косова и Метохије од Србије, оценио је шведски институт ТФФ, један од водећих светских института за мировне студије који је оценио да „избор Мартија Ахтисарија не задовољава ниједан од критеријума који се налазе у завету Алфреда Нобела, а то су: допринос пријатељству у свету, смањење војски и стварање мировних конференција”.
„Ахтисари је упорно функционисао као ‘творац мира’ за западне политичке елите. Он је 1999. убедио српску државу да одустане после 78 дана бомбардовања који је предузео НАТО, најбруталнијег догађаја у Европи након 1945, које је учињено без мандата Савета безбедности УН”, додаје се у саопштењу тада прослеђеном Тањугу.
ТФФ даље наводи како је Ахтисари затим изабран за „архитекту” плана о сецесији „независног” Косова, које се након бомбардовања отцепило од Србије… а независно Косова данас признаје само 25 одсто држава света”. „Дакле, Ахтисари је човек који својим ‘посредништвом’ помаже ‘мир’ који је постигнут милитаристичким начином и кршењем међународног права, а не пратећи норму УН ‘до мира мирним путем’“, оценио је тада шведски институт, а објавила Википедија на српском.
– Мартију Ахтисарију треба дати Нобелову награду за подстицање сепаратизма, изјавио је својевремено Андреј Климов, тадашњи заменик председника Комитета за међународне односе Државне думе Русије коментаришући додељивање Нобелове награде за мир финском политичару. „Ако је и заслужио награду, онда је то за подстрекавање рата и подстицање сепаратизма”, сматра Климов и додаје да у светској јавности не постоји јединствено мишљење о законитости плана којим је Ахтисари хтео да реши проблеме на Балкану.
Ахтисарију је пред крај лета 2021. године дијагностикована Алцхајмерова болест, те се повукао са свих јавних функција.
Извор: Курир.рс/Википедија
