Уочи устоличења – феномен Цетиња

Како се у последње две године пише о Црној Гори, мало по мало па се поведе прича о Цетињу. Влада неверица због преображаја српске престонице у осиње гнездо србофобије и усташтва. Многи су почели да размишљају и да пишу о Цетињу покушавајући да нађу разлоге наведеног преображаја.

Предраг Вукић, српски историчар и један од последњих Срба са Цетиња је посветио живот томе да разуме разлоге тог преображаја, али је он сам уочи упокојења признао да није успео до краја да разуме тај феномен. Момци са Чеговић канала су скоро правили филм на ту тему. Филм је добро урађен, али фали једна слагалица да би мозаик био потпун. Тежиште њихове приче је то да је разлог таквог цетињског преображаја управо чињеница да је оно економски уништено и да је са тако осиромашеним људима лако манипулисати. Претходно су навели да је реч о живљу које се непосредно након 1945. године почело спуштати из подловћенских села на Цетиње, а да је предратна цетињска елита била побијена или расељена (и о томе је писао покојни Пеђа Вукић). То ново цетињско становништво које је било махом неписмено било је врло лако за прераду тако да им се свашта усађивало у главу. Дакле, која је то слагалица која је фали да би се добио потпун одговор на питање цетињске метаморфозе? Пре него што пређем у образлагање, само ћу напоменути да је разумевање овог проблема врло битно најпре због разумевања ових догађаја око устоличења митрополита Јоаникија, али и за разумевање настанка и ширења монтенегринског србофобног светоназора.

У објашњавању ове појаве многи полазе од чињенице да је од свих српских земаља, комунизам у Црној Гори попримио најцрње форме. Богоборачки атеизам је тамо био у пуној снази. Ја сам лично слушао приче од познаника и пријатеља да су се у Црној Гори непосредно након рата дешавале сахране Бога!
Дође партизански руководилац који нареди локалном живљу да се окупи да иде на сахрану. Кад дођу до гробља, онда им партизански руководилац каже да се сахрањује Бог.

Даље, многи људи са тог поднебља су причали да је богоотпадништво толико узело маха, да су људи намерно обављали све послове на недељу и верске празнике. Наравно да су иста збивања била и на Цетињу. Ове чињенице свакако треба узети у обзир, али оне не могу да објасне нешто друго. Одакле онда усташтво на Цетињу? Одакле то да се Томпсонове песме певају у том граду и одакле уопште излив кроатофилије на Цетињу па и у другим црногорским градовима? Преко ових питања долазимо до те једне слагалице у мозаику која фали.

Најпре треба споменути да црногорско становништво по својим психичким особинама припада динарском појасу. Цвијић је у анализи менталитета динарског човека истакао једну црту која умногоме објашњава предмет овог писанија. Он наводи да емоционална компонента динарског менталитета није стабилна. Он наводи да реакција динарског човека осцилује од најузвишенијих осећања па до ужарене јарости и мржње. Врло лако долази до тог преображаја. Кључни разлог за такав преображај јесте разочарење. Оно доводи до померања клатна од узвишеног осећања до усијане мржње.

Сходно томе, црногорски врх са краљем Николом је био разочаран 1918. године. То разочарење је делио и део Цетињана. Црна Гора и Цетиње су доживљавани као со соли Српству. Нестанак Црне Горе и Цетиња као друге српске престонице био је јак ударац за наведену групу људи. Међутим, на остарелог, сенилног и разочараног краља Николу су се окомили хрватски праваши. Иво Франк се повезује са црногорским врхом у егзилу са циљем разбијања Краљевине СХС, а Владимир Сакс Петровић заступа црногорску емиграцију и организује црногорску емигрантску штампу. Франкова супруга Аглаја је записала да је Хрватски комитет имао за циљ стварање самосталне Хрватске, самосталне Црне Горе и припајање Војводине Мађарској. Утицај франковаца на кружок краља Николе почео је да даје плодове. У новембру 1920. године, црногорска влада у егзилу подноси меморандум Друштву народа да су Црногорци, Херцеговци и Бокељи настали смесом Словена и Илира и да они сем језика немају других сродности са другим јужнословенским народима. Овде се виде први кораци ка издвајању из Српства. Међутим, прави замах причи о некаквој црногорској самобитности почињу да дају комунисти. Стога, опет се враћам на претходно постављена питања. Одакле усташтво међу монтенегринима, ако су комунисти давали замах тој идеји? Одговор на ово питање долази нам у вези збивања у Русији за време владавине комуниста.

На вест да је царска власт у Русији пала те 1917. године папа Бенедикт ХV је тада изјавио да је реч о Божјој казни јер Русија није хтела да призна папин примат. Међутим, иако је римокатоличко свештенство било непријатељски расположено према комунизму, оно је знало да исти искористи зарад својих циљева. Бенедиктанац Хризостом Бауер је 8. марта 1930. године написао чланак који је изашао у ,,Bahricher Kurier“. Његова мисао је врло занимљива и значајна за ову тему:,,Бољшевизам убија свештенике, скрнави храмове и светиње, руши манастире. Али није ли верска мисија антирелигиозног бољшевизма да осуди на нестанак носитеље шизматичке (православне напомена А.М.) мисли, то јест да направи tabula rasa (празна плоча) која ће омогућити духовно уздизање Русије?“ Како се ова мисао може применити на простор Црне Горе?

Становништво коме је из главе избијана свака православна духовност, осећај и приврженост, коме је сваки православни осећај исисаван (а опет подвлачим да је реч о неписменом становништву које је долазило из подловћенских села), постајало је празна плоча, а по тој празној плочи требали су да пишу фратри и језуити! Није Бауерова мисао остала везана само за Русију…..

Апостолски делегат Свете столице у СФРЈ Марио Кања био је 31. маја 1967. године у посети председнику Извршног већа СР Црне Горе Видоју Жарковићу. Кања је навео ,,да га радује напредак постигнут у републици, додајући да је католичка црква спремна да у спиритуалном правцу помогне прогрес и напредак“. Духовни напредак? Православни? Након Кање дошло је често спомињано писмо папског изасланика Франциска Паловинетија које је 28. децембра 1969. године упутио митрополиту Данилу Дајковићу који је наравно одбио оно што је Паловинети понудио. Реч је о понуди рушења Његошеве капеле. Од целог писма, навешћу по мени најбитнији део:,,СВИМА ЈЕ ЈАСНО ДА САДАШЊИ НАРОД НЕМА НИШТА ЗАЈЕДНИЧКО СА НЕКАДАШЊИМ НАРОДОМ ОРИЈЕНТИСАНИМ ВЕЛИКОСРПСКОМ ИДЕОЛОГИЈОМ КОЈА ЈЕ ЗЛОУПОТРИЈЕБИЛА ОВАЈ НАРОД, КОЈИ ЕТО МОЖЕ СЕ РЕЋИ ПОТПУНО ИЗУМИРЕ. НОВИ НАРОД СА НОВИМ НАВИКАМА И НОВИМ ЖИВОТОМ ЈЕ НАРОД БУДУЋНОСТИ И НОВИХ ПРЕГНУЋА, ПА ЈЕ ВОЉАН СВЕТИ ОТАЦ ПАПА ДА ОВАЈ НАРОД СВЕСРДНО ПОМОГНЕ И ДА ГА ПОВРАТИ У ПРАВУ ХРИСТОВУ ВЈЕРУ ЗАШТО ЈЕ ВОЉАН И ДА УЛОЖИ ВЕЛИКА СРЕДСТВА (подвукао А.М.)“. Међутим, један документ се у потпуности подудара са мислима патера Бауера
.

Знајући да је СПЦ у Црној Гори највећим делом истребљена (прегршт поубијаних свештеника на челу са митрополитом Јоаникијем Липовцем коме ни данас гроб није нађен), римокатоличка црква се бацила на посао. 25. јула 1977. године Комисија за односе са верским заједницама Савезног извршног већа је обавештена о намерама римокатоличке цркве да на простору Хрватске, БиХ и Црне Горе ради на католичењу православног живља. Неко ко је радио за југословенску обавештајну службу је дојавио СИВ-у о ономе што је кардинал Фрањо Шепер (особа са нескривеним усташким погледима на свет, био је са својим ђацима на пријему код Павелића у Загребу 1942. године) рекао у Херцег Новом и Котору приликом обележавања годишњице проглашења за блажене фра Леополда Мандића и Озане Которске. Шепер вели да је погодан тренутак за ширење римокатоличке цркве на подручју Хрватске, БиХ и Црне Горе јер је православље на тим просторима у фази одумирања. Немогуће је да Шеперу није била позната ситуација са СПЦ у Црној Гори. Он је непрекидно истицао да би се ,,одјељени источњаци требали вратити у католичко јединство“.

Дакле, Ватикан као међународна сила се вековима бави анализом душе и ловом на исте. Он је добро упознао динарски менталитет, а нарочито менталитет Цетиња и Црне Горе. Не би ме чудило, а немам доказа за ову тврдњу, да је неки патер милозвучно објашњавао Црногорцима како су они највисочији, најбољи, најјуначнији, најлепши и најхрабрији на овом свету па самим тим не могу да имају било шта заједничко са Србима јер они су Габељи (израз у Црној Гори за Цигана), турска копилад јер док је Цетиње било слободно, дотле су остали Срби прихватали да им турске аге и бегови ,,поправљају расу“. Овакве квалификације имате прилику да стално чујете од монтенегринских јуришника.

Приводећи крају ово писаније, остало да је наведем још пар момената у вези усташког духа на Цетињу. Имали сте у претходних пар месеци прилику да видите како омладина на Цетињу са еланом пева песме Мирослава Шкора и Томпсона. Из тога (поставићу у коментару снимке где ће те видети боље о чему се ради), обзиром на говор тела, произлазе два закључка. Први је тај да се те песме певају дуже време (не пар година). Други је тај да је та омладина те песме прихватила као своје. Као што рекох, поставићу те снимке у коментарима па ће вам бити све јасније о чему говорим. Остало је још да споменем Славка Перовића и симболику коју је он проповедао.

Славко Перовић је оснивач Либералног савеза Црне Горе. То је била странка која је у потпуности гајила србофобни дух. Чуо сам, немам поузданијих података, да је Перовић из цетињске комунистичке породице. Ако је то тачно, одакле онда (по сведочанству покојног професора Вукића) месијански синдром код Перовића који се очитовао у томе да је он предодређен да Црну Гору изведе из православног у римокатоилчки цивилизацијски круг? Да није, као што се прича, дон Бранко Сбутега томе кумовао? Да није заправо дон Сбутега био идејни творац Либералног савеза? Историја ће још о томе писати….. Перовић и његова дружина су творци поздрава са два прста (на десној слици). Реч је о латиничном слову Л која означава либерала. Уз то, парола ,,e viva vero Montenegro“ у преводу значи ,,живела права Црбна Гора“. Каква је то права Црна Гора ако се њени симболи истичу на латиници и италијанском језику? Мислим да је потпуно јасно о чему се ради…..

Био је ово мали покушај да се разумеју процеси у Црној Гори (што је најгоре, описани процеси се више не везују само за Цетиње него се исти шире и у другим црногорским градовима), да се разуме ко стоји иза њих, одакле и зашто је то све кренуло. Нарочито подвлачим то да је за ову генерацију Цетиње изгубљено за Српство. Негде у ово време, а прошле године, сам написао да ситуација у Црној Гори неће баш проћи глатко обзиром да људи који живе са Србима у истој држави и градовима прете клањем….Дакле, монтенегринска идеја је настала као плод приче о најбољим Србима, динарском разочарењу и следственој ужарености и мржњи, комунистичком убијању српског православног идентитета и ватикансом замешатељству….

Дао Бог, а нисам нешто оптимистичан, да се све заврши без немира…..

Бог нам помогао.

Аутор: Александар Манда Мандић
Извор: Фејсбук