Милош Вучевић је према писању службиног портала Србин инфо оштро критиковао да не кажемо напао Милорада Додика зато што је – без знања и сагласности Србије – „капитулирао“: предао имовину Републике Српске муслиманима у Сарајеву и пристао на улазак у НАТО. Тако је Додик издао Србе Американцима и сишао са листе санкција. Страшно, ко је то очекивао од Милета, толико посвећеног „лајковачкој прузи“ да нагло скрене ка Винковцима.
Али стварност је обрнута – и то се могло очекивати на основу искуства са „одбраном“ Косова. Та „одбрана“ почела је 1999. повлачењем Војске Југославије по Кумановском споразуму, потписаном под притиском НАТО бомбардовања, а кулминирала је 2008. једностраним проглашењем независности Косова уз подршку Запада. Вучић – тада је био министар информисања у влади Мирка Марјановића, а касније, као премијер, потписао Бриселски споразум 2013, којим је де факто укинута српска власт северно од Ибра. Медији који хвале Вучића и они који га „руше“ (али никако да га сруше) имају исти ланац око врата – истог газду.
В.Д. председника Републике Српске, Додикова изабраница Жељка Цвијановић (не, чекај – тренутно је то Ана Тришић са радним местом у Сарајеву а радила у ОХР-у и УСАИД-у (кога то изненађује). Али стварна хрватска веза је дубља: Хрвати у РС-у су од 1995. (Дејтонски споразум) сведени на симболичну заједницу, а њихов политички утицај у Бањалуци минималан. Ипак, кључни играчи у овој причи су хрватски обавештајци у Сарајеву, који од 1996. делују кроз заједничке институције БиХ, а под окриљем ОХР-а (Канцеларије високог представника), чији је последњи „високи“ Кристијан Шмит – Немац кога РС не признаје. Већи број људи у врху Српске су ближи Хрватској но Србији.
Све што се дешава у Српској или у Србији сведочи о хрватској окупацији српских земаља која је започета са Титом још 1945. А пре тога усташким покољима у НДХ, настављена кроз АВНОЈ-евске одлуке којима су Срби маргинализовани а касније и протерани из Хрватске и Босне, и довршена Дејтоном 1995., где су Срби награђени са 49% територије за губитак 70% предратног становништва. Ово само потврђује историјску оцену о антисрпској улози Јосипа Броза Тита, духовног оца овдашње политичке елите (у којој су и власт и опозиција и медији и универзитет). Искрени антисрби и лажни националисти и лажни четници ко Шешељ су сви део те хрватске или кроатоцентричне окупације Србије. Игра се наставља – само су имена промењена.
