Василије Мишковић: Срби генетски микс и искра светосавља у њима
Читајући текстове о генетском пореклу Срба на Видовдану свашта ми је прошло кроз главу. Ми јесмо балкански микс гена досељеника и то не само Словена већ и Авара Хуна и других и гена староседелаца и то не само Римљана Келта Илира Трачана и Македонаца већ и многих других знаних и незнаних народа и племена.
Као да сам дошао у госте рођацима, са тим генским коктелом који ме прати кроз живот. Прабаба по мајчиној линији била је Чехиња, чиста крв, а по очевој – по свему судећи, Сефардска Јеврејка из Босне, досељена у Војводину. Немам материјалне доказе, али то се осећа у костима. Прадеда по мајци, Србин из Темишвара, умро је од тифуса у рову за Фрању Јосифа, негде у Галицији, бранећи царство које се распадало.Други муж моје баке деда кога сам нисам знао али смо много о њему слушали, био је Немац из Шида. Отишао је из сибирског ропства право на Кајмакчалан, добио Карађорђеву звезду у југословенском батаљону добровољаца под Пупином. Био је Прибићевићевац у раној фази, када је овај још био уз Александра. Тај солунац Немац предратни Југословен био нам је узор свима у породици. Слушао је са мојим дедом радио Лондон на скривеном Блаупункту на батерије, док га нису отели комунисти на дојаву. Читали су одметнутог Ђиласа у „Борби“, уз петролејску лампу. Није волео Тита, вероватно ни Тито њега. Умакао је УДБИ која је хтела да га стреља као кулака, да подстакне остале имућније да „добровољно“ уђу у земљорадничку задругу. Деда ми је био у НОБ-у, мајка држала сеоску школу – пре подне, по подне, увече описмењавала аналфабете. А по деди потичем од досељеника из Санџака, следом Чарнојевића. Имам мапу породичног стабла од 1690 и како је настало моје презиме. Занимљиво је да је део моје породице из Срема и да су били партизани али велики Срби док је други део породице био србијански и четнички али на крају показало се болесно југословенски. Сремци су иначе уз Црногорце и Херцеговце највећи Срби.
Какво је стање духа како каже Макаров у тексту «Србин то је стање духа» тог генетског коктела коктела? Непомућено српско. Али тек откако сам се оженио Србијанком која ме је вратила на српска фабричка подешавања. Дотле сам био Југословен из Баната са сремачким и србијанским прецима. Такво је било време некад су се Срби потурчили а у двадесетом веку су нас југосвловенчили. Вратио ме српству брак са србијанком а вери ратне деведесете кад сам напустио безбожни атеизам и вратио се вери својих предака. Вратио сам се у православље или прецизније у светосавље или још прецизније вратио сам се кући својој. И то још у руској цркви у Женеви да све буде некако бајковито како то бива са Србима који лутају по светским и идеолошким беспућима. И који се као блудни син враћају у наручје Оца са стидом и молитвом «опрости ми нисам ни знао а и дух времена чини своје». Тако сам се ресетовао на фабричка подешавања и постао Србин са дна каце што ми је највећи животни успех.
На крају шта је то Србин? То није ствар генетике јер ето мој предак Немац је био солунац и већи Србин од већине Срба а опет било је и предака који су били «чисти Срби» па су постали нешто друго јер није лако бити Србин. Србин је човек који се бори за слободу који верује у веру предака својих, човек који победи себе и враћа се увек себи и своме корену ма молико залутао далеко. Да не постоје Срби требало би их измислити рекао је Петар Макара који ме је инспирисао на овај текст који није текст већ исповест.
