Тренутна позиција Србије – Бог високо, Русија далеко, а ЕУ свуда око нас
Србија се налази у изузетно сложеној геополитичкој ситуацији, балансирајући између својих историјских веза са Русијом и неопходности сарадње са Западом, пре свега Европском унијом и Сједињеним Америчким Државама. Ова позиција је обликована низом историјских, економских и стратешких фактора који захтевају прагматичан приступ.
Историјски контекст и продаја НИС-а
Продаја Нафтне индустрије Србије (НИС) Русима 2008. године за релативно ниску цену била је одлука донета у време председника Бориса Тадића и премијера Војислава Коштунице, а не актуелног руководства на челу са Александром Вучићем. Ова одлука је често критикована као стратешки промашај, јер је Србија изгубила контролу над кључним енергетским ресурсом, а није добила гасовод Јужни ток који је био део пакета са НИС-ом. Ипак, ова трансакција је део ширег контекста покушаја Србије да у турбулентним временима обезбеди енергетску стабилност и добије подршку Русије у СБ УН око Косова.
Геополитичка реалност: Русија је далеко, ЕУ је свуда око нас
Србија је окружена земљама Европске уније, што чини сарадњу са ЕУ неизбежном. Русија, иако историјски савезник, географски је удаљена и суочава се са сопственим унутрашњим и спољним изазовима, укључујући сукобе у Украјини, губитак утицаја у бившим совјетским републикама попут Грузије, Јерменије и балтичких држава, па чак и тензије са Казахстаном, који је окренуо леђа Москви упркос претходној руској подршци. Ова реалност указује да Русија нема капацитет, нити примарни интерес за Балкан, већ је фокусирана на обнављање утицаја у простору бившег СССР-а. Србија, стога, не може да се ослони на Русију, већ мора да гради односе са суседима и Западом. Једно су жеље, а друго је реалност.
Енергетска и економска сигурност Србије
Док Русија, као највећа земља на свету са огромним природним ресурсима, за сада излази на крај са ратом у Украјини и санкцијама Запада и нема егзистенцијалних економских брига, Србија је у знатно рањивијој позицији. Енергетска и економска стабилност су кључни за опстанак земље, што подразумева диверсификацију партнерстава и избегавање превелике зависности од било ког појединог актера, укључујући Русију. Србија мора да се прилагођава глобалним променама и трендовима, укључујући зелену транзицију и енергетску диверсификацију, како би обезбедила дугорочну стабилност.
Сарадња са Западом и значај Трампа
Сједињене Америчке Државе имају кључну улогу на Балкану, често делујући директно или преко ЕУ и Турске. Сарадња са администрацијом Доналда Трампа могла би бити од стратешке важности за Србију. Наравно, нико не очекује да ова администрација врати Србији Косово, али је могуће поправити негативан рејтинг који имамо у Вашингтону протеклих неколико деценија. Прагматичан однос са САД може Србији обезбедити већу сигурност и преговарачку моћ у односу на ЕУ, која често поставља строге услове за интеграцију.
Руска политика и совјетски менталитет
Иако Србија има велику цивилизацијску близину и дубоко поштовање према руској култури, историји и православној традицији, тренутно руководство у Кремљу често делује у духу совјетске, а не царске Русије. СССР је, у својој суштини, био антируски пројекат који је потискивао традиционалне вредности руске вере, историје и царске традиције. Ова совјетска школа мишљења и даље обликује политику Кремља, што ствара дистанцу између Србије и Русије јер руској политичкој класи не значи много блискост у вери, језику и традицији а то значи да су им друге вредности и стратешки циљеви. Интереси Србије захтевају фокус на сопствени опстанак као мале државе и развој у европском окружењу док се Русија окреће Азији уместо Европи из које је избачена од 2022-ге . Ми себи не можемо приуштити хаос и конфронтацију са Западом. Русија, са друге стране, како рат одмиче, показује слабости и нико не зна шта носи следећа година, а камоли деценија.
Србија се налази на раскршћу између историјско-емоционалних веза са Русијом и прагматичне потребе за сарадњом са Западом. Док Русија има своје приоритете и изазове, Србија мора да води рачуна о сопственој енергетској, економској и политичкој стабилности. Балансирање између ових сила, уз ослањање на стратешке односе са актерима попут САД и ЕУ који имају на Балкану већински пакет акција, са настојањем да се Русији и Кини не затворе врата, кључно је за будућност земље у овом турбулентном геополитичком тренутку.
