Ватра и челик – Израелска ратна машина у Гази
ИОС – Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) покренуле су средином маја 2025. године једну од најобимнијих и најинтензивнијих офанзива на појас Газе од почетка сукоба с Хамасом у октобру 2023. године, којем је предходио брутални напад теротиста Хамаса на израелску територију, који је резултирао великим бројем цивилних жртава и енеормним бројем талаца, које Хамас још није све ослободио из ропства. Под кодним именом „Гидеонове кочије“, операција има за циљ, како наводи израелско политичко и војно руководство, да „елиминише преостале структуре терористичког Хамаса, ослободи израелске таоце и створи услове за трајну безбедност и мир дуж јужне границе Израела“.
Офанзива је почела 16. маја снажним ваздушним артиљеријским ударима на више десетина мета у централном и јужном делу Газе, укључујући делове Рафа, Хан Јуниса и Шуџа’ије. Израел је потом распоредио копнене снаге уз подршку тенкова, дронова и борбене инжењерије, које су почеле систематско напредовање у дубину Газе. Фокус операције је на успостављању „Мораг коридора“, безбедносног појаса који би практично поделио Газу на више зона и тиме омогућио лакшу контолу териоторије, по секторима.
Према наводима војног портпарола ИОС-а (ИДФ), бригадног генерала Данијела Хагарија, операција је припремана више недеља у сарадњи са америчким и британским саветницима и партнерима, док израелска војска користи комбинацију њој својствене тактике, супериорне технологије, квалитентих бавештајних података, укључујући и вештачку интелигенцију за анализу мета и локација офанзиве.
До 20. маја у сукобима је, према подацима такозваног министарства здравља у Гази, убијено више од 280 Палестинаца, међу којима има и великог броја цивила, укључујући жене и децу. Више од 700 људи је рањено, док је преко 150.000 људи расељено и тренутно се налази у импровизованим склоништима, при чему се интензитен офанзиве ИОС не смањује, већ напротив добија а снази и обиму.
Израелска страна је потврдила губитак 12 војника и преко 20 цивила, али наглашава да је „операција изузетно успешна у разбијању командне структуре војног дела Хамаса“. Хуманитарна ситуација у Гази достиже критичан ниво. Болнице функционишу са минималним ресурсима, залихе лекова и горива су при крају, а УН-ове агенције упозоравају на могући колапс хуманитарног система у наредним данима.
Велика Британија, Француска и Канада упозориле су Израел да би наставак офанзиве у тренутном обиму могао довести до „неповратних последица“ по цивилно становништво. Европска унија је позвала на хитно проглашење прекида ватре, док су Турска, Јордан и Египат затражили хитну седницу Савета безбедности УН. Док су све те акције углавном политичко декларативног карактера, ни једна земља није преузела конкретне акције, како би Израел смањио интензитет своје војне операције и тиме олакшао хуманитарно стање на терену, као и допрему хране, воде и лекова цивилном становништву.
Израелски премијер Бењамин Нетањаху поручио је да операција неће бити заустављена све док “не буде осигурана трајна безбедност и док сви таоци не буду враћени кући”. Он је одбацио критике међународне заједнице, истичући да се Израел бори против „терористичке организације која користи цивиле као живи штит“. Такође је дозвољен улаз одређене количине хуманитарне помоћи цивилима у Гази, али под контролом и обезбеђењем ИОС, ради спречавања да та иста помоћ буде преусмерена или пак насилно преузета од стране терориста Хамаса. У међувремену, делегације Катара, Египта и САД покушавају да обнове преговоре о привременом прекиду ватре и размени талаца, али до сада нема конкретног напретка.
Офанзива „Гидеонове кочије“ представља нову етапу у деценијама дугом сукобу између Израела и палестинских фракција. Ова операција је кулминација месеци неуспешних преговора о прекиду ватре и размени талаца између Израела и Хамаса. Директна интервенција председника САД, Доналда Трампа и њгови позиви на трајно примирије, које би резултирало перманентним миром такође није уродило плодом. Фанатизам Хамаса и његова категоричка одбијања да призна Израелу право на постојање и живот, као нације и Јевреја као народа, су подржана од стране земаља ЕУ и већине арапских земаља, које осим што не осуђују терористичке акције и дела Хамаса, исти константно подржавају финансијски, логистички и политички.
Аутор: Грубор Јефто.