ПРИЈЕПОЉЕ – Најновија археолошка истраживања у манастиру Пустиња код Пријепоља донела су сензационално откриће које мења досадашња сазнања о овом светињом обележеном месту. Наиме, упркос деценијама уверења да је реч о манастиру посвећеном Светим апостолима Петру и Павлу, археолози су пронашли оловни печат са ликом Светог Симеона Мироточивог, што потврђује да је храм заправо посвећен овом српском светитељу и родоначелнику династије Немањића.
Историјски прелом у разумевању прошлости
Ово откриће представља прво јасно материјално сведочанство које повезује манастир Пустињу са Светим Симеоном Мироточивим – Стефаном Немањом, оцем Светог Саве и оснивачем српске државности и духовности. Оловни печат, изузетно очуван, носи његов лик са натписом који се чита као „Симеон“, што потврђује култ
но поштовање које је овај крај имао према првом српском светитељу већ у раном новом веку.
Подршка државе и Цркве
Истраживања се спроводе у организацији Музеја у Пријепољу, уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије, као и Епархије милешевске и локалне самоуправе.
– „Добили смо значајна средства за наставак истраживања која су започета прошле године. Пронађени печат јасно указује да је манастир посвећен Светом Симеону Мироточивом, што је изузетно откриће за наш крај и српску црквену историју,“ изјавио је директор Музеја у Пријепољу Звонко Мандић.
Нови налази и конзервација
Археолог Тијана Пушица нагласила је да су овогодишња ископавања потврдила датовање комплекса у 17. век, али и открила додатне просторије и предмете од великог значаја.
– „Истражили смо нови део комплекса, пронашли доста керамике, металних предмета и новца. Следећи корак је конзервација зидова да се спречи даље урушавање,“ истакла је Пушица.
Благослов и подршка обнови
Манастир су недавно посетили митрополит милешевски Атанасије, председник општине Пријепоље Драго Попадић и директор музеја, који су заједнички изразили подршку наставку радова и обнови ове светиње.
– „Драго ми је што сам био овде када су ово биле рушевине, а сада сведочим његовој обнови. Пустиња више није пустиња,“ поручио је Попадић.
Пут ка новом разумевању српске прошлости
Наставак истраживања планиран је и наредне године. Циљ је да се ово духовно и културно благо у потпуности истражи, заштити и представи јавности као сведочанство непрекинутог трајања српске светосавске традиције у западним крајевима.
Манастир Пустиња код Пријепоља, са печатом Светог Симеона, више није само археолошко налазиште – већ место оживљене историје где прошлост поново проговара језиком светости
извор: новости
