Питање аутономне покрајине Косово и Метохија остаје нерешено већ 25 година од завршетка ратног сукоба 1999. године, када је резолуцијом 1244 (која је и даље на снази) одређен привремен статус те покрајине као део СР Југославије (од 2006. године Србије), али под страном управом, односно управом снага УН-а предвођених, пре свега, снагама САД-а. Једностаним проглашавањем независности 2008. године од стране власти тзв. Косова, ситуација се закомпликовала, поделила државе у УН, а та територија остаје непризната у УН-у, као независна држава, иако на својој страни има комплетан политички запад предвођен САД-ом. Премештање преговора из УН у ЕУ није дало резултата, споразум и нормализација односа нису ни близу решења, а споразуми који су настали након тог трансфера преговора (Бриселски, Вашингтонски и Охридски, као део ширег Француско-Немачког плана) имају за циљ, пре свега, куповину политичке подршке за унутрашње прилике у Србији, занемарујући основне интересе републике Србије, зарад личне користи једне политичке партије, односно појединца на врху те странке. То стање је неодрживо на дужи временски рок, споразуми као што су Француско-Немачки, Охридски и Вашингтонски нису ни ратификовани у скупштини републике Србије, нити су они који су договарали и преговарали добили било какав мандат од тог тела, нити се мандат за питање државне територије добија на изборима, нити по Уставу републике Србије било код од званичника државе сме да доведе територију републике под било какво питање, нити да тргује са истом, поготово не за политичку и личну корист.
Са тим држава Србија располаже на Косову и Метохији, разна рудна богатства, шуме, воде, њихова процењена вредност улазе у рачуницу, али ће бити и средство трампе зарад задовољења основних политичких интереса републике Србије.
-Интереси:
-Први захтев: Поновно успостављање граничних прелаза републике Србије са републиком Црном Гором, републиком Албанијом и републиком Северном Македонијом, долазак граничних служби републике Србије и успостављање појаса територије у ширини од 5 километара од државне границе са наведеним државама где ће важити закони републике Србије, а који ће у унутрашњости делити појас који ће бити под контролом Албанаца који ће имати своју аутономну област са широким овлашћењима. Могући даљи договори око размене површина државе Србије било са властима аутономне области било директно са приватним лицима чији је посед упада у ових 5 км тзв. бафер зоне
(Црвеном бојом приказан појас о коме пишем, на граници Србије са Црном гором, Албанијом и Северном Македонијом)
Са овим првим захтевом, задовољава се територијална целовитост републике Србије, која је гарантована резолуцијом 1244, преамбулом Устава републике Србије и Србија у пуном капацитету се враћа на положаје каквим је препозната и призната у УН-у
-Други захтев: Рекомпозиција територије АП Косова и Метохије, односно мењање унутрашњих територија
– 4 општине на северу АП-а, Северна Косовска Митровица, Лепосавић, Звечан и Зубин поток, враћају се по пуни правни оквир републике Србије, поново се успостављају све гране власти
-територија тих општина се проширује тако да захвата планину Копаоник у целости до обронака са друге стране, на којој се налази Подујево
-Језеро Газиводе потпуно припада републици Србији, а о начину коришћења истог договориће се држава Србија са аутономном облашћу под управом Албанаца
-Трећи захтев, повезивање општина са већином српског становништва у средишњем и источном делу АП КиМ са остатком републике Србије, то су општине Грачаница, Ново Брдо, Ранилуг, Партеш, Клокот. По истом принципу као за 4 општине са севера АП. Потпуно успостављање пуног правог оквира републике Србије и деловање свих институција на територији тих општина
-Четврти захтев је подвођење општине Штрпце и општина са већинским Горанским становништвом под уставно-правни оквир републике Србије, повезивање ових општина са остатком Србије оствариће се кроз први захтев, гранични прелази, односно бафер зону, тако да проширења ових општина нису потребна
Овим територијалним захтевима обухвата се српско становништво у већини, подводи се под уставно-правни систем републике Србије, остварује се, пре свега, безбедност са српско и неалбанско становништво које је већ четврт века изложено разним видовима насиља од стране Албанаца, ствара се оквир за опстанак овог становништва у овим пределима и омогућује се предуслов за нормалан живот.
Трошкове повезивања свих ових општина, како инфраструктурних, тако и институционалних сносиће република Србија, а становништво које је захваћено овим територијалним променама, а које не жели да живи по уставно-правним поретком републике Србије обештетиће се новчано или по систему супституције.
САД и политички запад добијају мирно разрешавање сукоба који тиња већ 25 година, добијају да им нелегална војна база Бондстил, у Урошевцу, остане, то јесте горка пилула, али код договора ове врсте, морате да правите неке компромисе. Такође, та војна база, а и базе осталих заинтересованих држава, односно оних које већ имају базе на Косову и Метохији, биће као залог безбедности и за Албанце и за интересе тих држава, јер да се не лажемо, поверење по овом питању међу свим странама не постоји, поверење ће се градити кроз потпуну имплементацију овог споразума. Овим решењем, поништава се преседан који је начињен пре четврт века, а који се политичком западу данас обија о главу. Тај преседан почеле су да користе друге државе, које не припадају политичком западу. Пре свега ту мислим на Русију, а ко зна, можда још нека сила покуша под изговором истог преседана да направи неки сличан корак, који ће Свет бацити у још већу нестабилност. Овим променама даје се смоквин лист како интересима запада који желе да избију овај аргумент осталима из руку, наши интереси су делимично задовољени, боље него што су данас (велика већина српског становништва поново под уставно-правним поретком Србије, важни верски и културни споменици заштићени и Србија поново утиче на дешавања у својој покрајини, а Албанци ће морати да се задовоље широком аутономијом, назвао бих то блажом конфедерацијом)
Завршна реч
Схватам да овај предлог није утаначен до детаља, да ће сигурно постојати замерке, моја намера овде јесте да подстакнем дијалог, да се износе разна решења како би се задовољили државно-национални интереси Србије. Видите, ово сам саставио за једно послеподне, а више сам написао од 99% политичара који обитавају на јавној сцени Србије, а зашто је тако? Па зато што су исти лењи, зато што су кукавице и зато што од Александра Вучића, па до задњег политичара из неке комби опозиционе странке су се предали, пристали су на колонијално уређење Србије, на распродају свега, само гледају да се додворе неком страном фактору, да их исти доведе на власт. То је оно што ја презирем, лична корист на уштрб својих сународника и на уштрб интереса Србије, то мора да се мења, мора да постоји иницијатива, мора да постоји агилност. Нико неће доћи са стране и донети нам готово решење које је најбоље за нас, не, то је најгоре решење. Ово је мој мали допринос, ако подстакне неку ширу причу, тим добро, ако не подстакне, како да вам кажем, нисам ћутао као мула и пустио да све оде низ воду.
Вељко Ивковић
Апсолвент историје
