Ветеран открио највеће тајне ЦИА

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
ЦИА

Бивши аналитичар ЦИА и службеник Стејт департмента Лари открио је највеће тајне дубоке државе, по ком принципу функционише ЦИА, да ли је 11. септембар искоришћен како би се оправдао поход на Ирак и шта је Весли Кларк чуо кад је посетио Пентагон после 11. септембра.

Све о тајнама америчке обавештајне службе, како је човек са надимком Чарлс Менсон предводио Бин Ладен јединицу ЦИА, како је радила Бушова администрација и шта је покренуло опадање САД као главне међународне суперсиле открио је у разговору са Александром Павићем у емисији „Актуелности“, коју ћете моћи да погледате на телевизији „Хепи“..

„Обавештајна тајна служба није уставно утемељена, али је фактички грана власти. У мом искуству, обавештајна заједница никада није деловала самостално. Другим речима, никада они нису нешто предузимали по свом нахођењу него су увек били подређени политичарима на власти. Оно што се доласком Доналда Трампа променило је то да се лојалности ЦИА и директора за националну безбедност нису пренеле на новог председника, већ су остале на страни оних који више нису били на власти. Тако да би се могло рећи да је тада обавештајна заједница почела да делује ван закона. Корупција у коју је утонуо Вашингтон је запањујућа. Већина људи тога није свесна“, истакао је ветеран ЦИА.
Овде у Србији, с обзиром да нас је НАТО напао 1999. године, пратимо неке од главних актера те агресије. Један од њих је Весли Кларк који је изјавио нешто врло занимљиво 2007. године, када се укључио у трку за демократског кандидата за председника САД. Он је закључио да се 11. септембра десио политички преврат и да су неки врло тврди људи преузели вођење америчке спољне политике. Весли Кларк то назива политичким превратом, други увођењем државе надзора. У сваком случају, нешто се променило 11. септембра.

„Једанаести септембар је догађај који је приморао Бушову администрацију да промени свој фокус, после чега он више није био усмерен на стварни узрок и стварну претњу. Знам да постоје многе теорије завере по којима је 11. септембар намештаљка или га је организовао Израел. Међутим, на основу онога што сам тада и касније видео, то је био план који је организовала и извршила Ал Каида. Међутим, ја сам на пример познавао Мајкла Шуера, који је предводио Бин Ладен јединицу ЦИА. По мом мишљењу, Шауер је био клинички луд, комплетан лудак и кад су га поставили на место шефа те јединице није имао никакво искуство. Његов надимак у ЦИА био је Чарлс Менсон (убица жене Романа Поланског, Шерон Тејт). Ту су била и два агента ФБИ, које су третирали као да су губавци у нудистичкој колонији. Држали су их на дистанци и нису хтели да деле информације са њима тако да је сарадња била равна нули“, истакао је Џонсон.
Према његовим речима, Бушова администрација је рано упозорена да треба да схвати озбиљно претњу која долази од Ал Каиде.

„Ја сам написао ауторски чланак заједно са Милтоном Бирдоном, који је предводио операцију ЦИА у Авганистану. Чланак је објављен у новембру 2000. године, односно дан после избора. Написали смо да ће ко год да буде следећи председник САД морати да се фокусира на човека званог Имад Мугнија, који је био лидер одговоран за нападе на америчке амбасаде у Либану на две различите локације и у два различита времена, као и за киднаповање америчких талаца. Он је био активни терориста, као и Осама бин Ладен. За њих двојицу смо написали да треба да буду у фокусу“, казао је он.

„11. септембар је био прекретница и они су га искористили да би оправдали поход на Ирак, иако је постојало нула доказа да је Ирак имао икакве везе са тим нападом. Тада је постао важан утицај неоконса у креирању и измишљању обавештајних података чији је циљ био креирање одређене теме о томе шта је претња и шта САД треба да предузму – нагласио је Џонсон и додао да када се буде писала историја за 40-50 година, о овом периоду ће се писати као прекретници која је покренула опадање САД као главне међународне суперсиле.

Џонсон је оценио да је одлука да се нападне Ирак представљала прву пукотину у темељу, после које је уследио низ лоших одлука, чији је врхунац достигнут у садашњем конфликту у Украјини.

„То је ужасна заоставштина“, поручио је Џонсон.

Спутњик

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Најновије

Запрати нас