ЉУДИ који хладнокрвно испланирају масовно убиство над немоћнима, који немају никакву шансе за одбрану, свуда у свету сматрају се злочинцима, а сви који им помажу и скривају су саучесници у злочину. Осим у Хрватској.
Драстичан пример је безобзирно убиство српских избеглица из Крајине на Петровачкој и Приједорској цести, које су извели хрватски пилоти уз знање претпостављених 7. и 8. августа 1995. на територији друге државе – БиХ. Овај злочин био је део шире монструозне операције, под покровитељством НАТО, познате као „Олуја“.
У оптужници, коју је у мају 2022. подигло српско Тужилаштво за ратне злочине, наводи се да је у нападима хрватских авиона убијено 13 цивила, међу којима трудница и четворо деце, док их је најмање 24 рањено, од којих деветоро малишана. Оптужница је навела да су четири хрватска официра одговорна по командној линији: Владимир Микац (67), Зденко Радуљ (69), Жељко Јеленић (69) и Данијел Боровић (64). Правници који су имали увид у овај документ рекли су да је он изврсно написан и поткрепљен доказима.
Оптужницу је само требало да потврди Одељење за ратне злочине Вишег суда у Београду. Наравно да се није очекивало да хрватске власти изруче злочинце, али би због потернице за ратне злочине њихово кретање било ограничено на Хрватску. У свакој другој земљи били би ухапшени и био би покренут поступак за изручење Србији.
Оптужницу је Одељење за ратне злочине Бишег суда вратило Тужилаштву на дораду, уз захтев да разговара са оптуженима и узме њихове изјаве. Тужиоци су одговорили да је то немогуће и да су оптужени недоступни Србији због несарадње Хрватске, па је предложено да им се суди у одсуству. Од тада је, са српске стране, завладао мук.
Загреб је, као и обично, реаговао агресивно и без трунке саосећања, чим се сазнало за постојање оптужнице, иако је српски суд није потврдио. Хрватски премијер Андреј Пленковић је нагласио да ће заштитити хрватске официре и додао да „оваквим потезима Србија прави кораке уназад у изградњи помирења“. То је била прикривена претња да ће Хрватска постављати још више препрека на путу Србије ка ЕУ.
– За нас је цели Домовински рат, а посебно операције „Олуја“ и „Бљесак“, део ослободилачких напора за заштиту наших територија и никада није било команди усмерених против цивилних циљева – грмео је Пленковић.
Службена Хрватска је све до 2012. године порицала да су њени авиони у акцији „Олуја“ уопште прелазили у ваздушни простор БиХ, али је 2013. хрватска правна делегација пред Међународним судом правде признала да су деловали у БиХ. – Упркос томе хрватски званичници као папагаји понављају да њихови авиони нису дејствовали над тим подручјем. Ретки кажу да, ако и јесу, дејствовали су по легалним војним циљевима и, без имало емпатије за жртве, сви оспоравају надлежност српских правосудних тела, истовремено поричући да се злочин уопште и десио – констатује Саво Штрбац, председник Документарно-информационог центра „Веритас“.
Сина Дарка познала по зубићима
У МОНСТРУОЗНОМ налету хрватске авијације погинули су Даринка Дрча (68) и њени унуци Јовица Дрча (6) и Мирјана Дубајић (21). Настрадали су брат и сестра Невенка (11) и Жарко (9) Рајић, Крстан Вуковић (44) и његов син Дарко (13), Бранко Стјеља (72) и његов син Мирко (34), као и Мика Ковачевић (83). Повређено је више од 50 особа.
– Сама сам, са патологом, међу сагорелим згужваним телима препознала мог Дарка по зубићима – говорила је за „Новости“ Јованка Вуковић, мајка тринаестогодишњег Дарка. – Пре тога, издвојили смо кости мог супруга Крстана. Како сам могла да издржим, питате ме. Вероватно сам већ тада била мртва.
Извор: Новости.рс
