«Безбедносна држава» – утопија у којој живимо
„Више не постоји друштво. Оно што постоји је транснационална безбедносна елита која је заузета кројењем света користећи ваш новац од пореза.“ Ова Асанжова констатација изречена 2005-те, је сваким даном доживљавала све јаснију потврду до тачке у којој изречени ужас, до те мере бива прихваћен, да многи га почињу гледати са одобравањем. Управо је таква реакција света на слике таласа насиља у британским градовима сличним филмским апокалиптичним сценама о крају света.
Било је и логично и за очекивати да након вековног гажења природних права Британаца, преласком са приватне власти у масовну демократију, што је водило урушавању стандарда понашања, порасту криминала, губитку безбедности и слободе и расту мега државе, Енглеска на концу постане предводница европског тоталитаризма.
Размере пада имовинских права и личних слобода од времена Магна Карте и већег дела феудалне Европе у односу на савремену Енглеску и Европу, понајлепше одсликава Лондонска судница са фокусом на суца у перици од коњске длаке и одори која скрива тајне кодексе суптилног Лондонског света и недодирљивости британског правног система, када готово свечаним гласом чита пресуду Џордану Парлору од 20 месеци затвора због објаве на Фејсбуку.
Из привилегије да са свог острва анализирају резултате крваве јакобинске лакрдије, Енглези су одбацили револуцију као пут до социјализма, али су уложили 150 година да парламентарној фракцији исте социјалистичке идеје, искују мит божанства. Управо су Британци сакупивши архитипове садржане у свим религијама о једнакости о животу уједињених заједничком вољом и вером – крунисали демократију у Бога – који то није. Нова религија је постала идеологија Британске империје, коју су пронели и расули по читавом свету.
Демократија тако сан о рају креће да претаче у социјалистичку реалност, али се у међувремену на том путу појављују препреке па су владари Раја у обавези да из старања о нашем спокоју изграде мали гулаг, који ће назвати “ безбедносна држава „. Свој први глобални тест, безбедносна држава је имала на примеру „јавног здравља „. Тест је доказао да безбедносна држава може појединцу ограничити било која права, када је у питању виши интерес, у овом случају – јавно здравље.
Са Ковидом 19 ушло се у вишу фазу тоталитаризма. Да би ефикасност тоталитарне државе била потпуна, ангажована су министарства пропаганде, уредници новина и наставници у школама који би требало да науче робове да воле своје тлачитеље и да од њих сами траже помоћ.
Следећи експеримент који се дуго припремао, је Украјина. Украјина није само лабараторија за војне интервенције, она је и лабораторија дигиталне дистопије. Тајне службе УК и САД, преко њима директно одговорног Буданова, створиле су од Украјине логор по ВЕФ-а конструкту познатом као „идентитет у дигиталном свету „. Украјина је прва европска држава са потпуном дигиталном контролом, где једна телефонска апликација Дiя садржи 120 државних услуга, укључујући и биометријске податке и функцију проказивања “ руских сарадника „.
Украјинско поприште суштински је конкурентски сукоб два тоталитаристичка модела, при чему је западни – демократски, прилично иновативнија али и далеко агресивнији и са дубљим освајачким нагоном.
Премда је у својој бити малигна, демократија је изнедрила разне друштвене туморе, као што је мултикултурално-релативистичка толеранција која је са собом повукла још више неприлагођених, личних или професионалних губитника што је западна елита искористила за стварање нове освајачке религије – Воке покрета. Овоме се прикључују и реке неконтролисаних миграната, те тако Воке и Ислам постају нова европска реалност. Вок и ислам марширају заједно.
Анти-европска елита у Бриселу као и Британска, уз подршку полиције, медија и судства користе се хордама фанатика ових двеју религија-идеологија, као и агентима глобализма попут новинара Томи Робинсона али и лажног бранитеља слободе говора, Елона Маска, у нападима на домицилно бело становништво. Циљ је стварање што већег хаоса како би се оправдале мере следеће фазе безбедносне државе
– мандат дигиталног идентитета
– спровођење Агенде 2030
– имплементирање централне дигиталне банке
– потписати СЗО уговор о пандемији
– обавезати ЕУ на трајни или дуготрајни рат са Русијом
Србија и ако није у ЕУ није ван ових процеса. Западна безбедносна елита ће настојати да сваки педаљ Европе држи под контролом. Демократски социјализам и западни економски систем су загазили ка својој крајњој игри и као и њихов совјетски социјалистички рођак, сигурно ће се сломити.
Пре него се придружите било ком хору, сетимо се да је преко 90% (Европљана у Србији далеко мање ) навијало за убризгавање експерименталне генетске терапије и узвикивало “ Слава Украјини “ укључујући и аутора овог текста. То значи да није никада касно да постанемо свесни света у коме живимо или прецизније матрикса који нас окружује.
