Зима је ту. Распутница је готова, тло почиње да се смрзава. Да ли то значи да ће се смрзнути и интензитет борби, да ли ће обе стране искористи зиму да се прегрупишу, наоружају и развију нове тактичке планове? Одговор је једноставан за обе стране и он је негативан. Нити Украјина, нити Русија, свака због својих јединствених политичко-тактичких разлога, не жели да престане са својим војним операцијама, напротив доласком зиме, оне желе сукобе да интензивирају. Доласком зиме и температура које су у дебелом минусу, Украјински блатни крајолик се претвара у савршен терен за употребу тешке борбене механизације. Такође небо над украјином ће се релативно разведрити, тешке и густе кишне облаке који су онемогућавали ефективно дејство авијације, замениће снежни облаци који су у метеоролошком фронту много краћег интензитета. Све ово ће омогућити лакшу и фрекфрентнију употребу тенкова, самоходних хаубица и самоходних ракетних пројектора, као и авијације, поготово дронова и паметне балистичке муниције. То се већ крајем децембра видело, када су руске снаге интензивирале своје операције дуж целог фронта, а поготово на линији Бахмут-Херсон где се употреба тешког оклопа утростручила. Самим тим ни потез Кијева, којим од својих западних партнера инсистира на испоруци западних модерних главних борбених тенкова, не чуди. Руској војсци, као и Украјинској зима није страна. Њима зима није непријатељ, напротив, њима је зима најбољи пријатељ. Кроз историју Руска и совјетска армија су зиму користиле у своју корист. Њихова обука, тактика па чак и опрема је предвиђена и довољно робусна да квалитетно делује у зимским условима. Овде не смемо заборавити, да су обе стране, учеснице сукоба потекле из исте татктичке школе. Да су им официри образовани ако не у истом, онда у сличном маниру. Они познају тактике свог непријатеља и не могу се ослонити на досадашње устаљене доктрине својих армија, већ морају ад хок и у покрету да мењају своју татктиту и то у правцу у ком њихов непријатељ неће моћи да их предухитри и прочита. Као што је случај у већини грађанских ратова, а рат у Украјини великим делом то и јесте, не боре се само оружје и опрема и тамо неке војске, већ људи истог менталитета, који се поред свих својих разлика, добро разумеју и у могућности су да по сопственом размишљању и искуству прочитају и предвиде потезе противника. Руска маскировка, обухвата сплет стратегије, тактике, маскирања и обмане непријатеља. Руси су имали векове да је
усаврше и посебно прилагоде зимским условима ратовања, што можемо видети у примерима зимске офанзиве и на примеру самог Стаљинграда. Готово је сугурно да ће обе стране а поготово Руска искористит ову прилику замрзнуте земље да освоји што више територија до пролећа и почетка кишне сезоне. Новим инфлуксом трупа које су мобилисане и пристижу на фронт, Русија има те могућности, премда им Украјинци ни мало не олакшавају. Одбрана Украјинаца ће бити и јесте жестока и иновативна, у неким моментима чак и неразумљива. Али, неће моћи да заустави продор Руса у одређеним деловима фронта на које се руска војска фокусирала. Те територије које ће Русија освојити а неке и повратити, даће Руској дипломати предност у преговорима који следе. Чак ће и приморати Украјину на преговоре и ако њиховим менторима исти не одговарају. Сасвим је сигурно да нас чека врела зима у Украјини.
Аутор: Јефто Грубор
