АЛЕKСАНДАР ВУЛИН, министар унутарњих послова Србије, одговорио је хрватском шефу дипломације Гордану Грлићу Радману на изјаву да је „српски свијет идеја освајачке политике која је поражена те да то није позив на сукобе, већ одговор на политичко и физичко насиље над Србима изван Србије.“
„Што би то (српски свијет) требало значити? То бисмо хтјели знати“, упитао је Грлић Радман у понеђељак након Вулинове изјаве у поводу инцидената на устоличењу митрополита.
„Све оне инвазивне, освајачке, хегемонистичке политике су поражене. Овђе нема мјеста таквим политикама и ми ћемо се снажно бранити против било каквих њихових облика“, рекао је Грлић Радман коментирајући Вулинове поруке.
„Српски свијет није позив на сукобе, већ одговор на насиље над Србима“
Вулин је на то одговорио. У данашњем приопћењу из његова Уреда наводи се да „Грлић Радман није нашао разлог да осуди дивљање на Цетињу и не види проблем у насилним покушајима да СПЦ буде једина вјерска заједница у Еуропи која се под заштитом дугих цијеви иде помолити Богу у свом манастиру, али види проблем у Србији, која неће шутјети пред насиљем и понижењем“.
Вулин је поручио да „српски свијет“ није позив на сукобе, већ је „одговор на политичко и физичко насиље над Србима, на шутњу о злочинима у Олуји, на подсмјехивање покланим подрињским Србима“.
„Српски свијет настаје да се не би поновио јасеновачки геноцид и настаје да Велика Албанија не прође без бране и отпора. Да када се Срби у Републици Српској присиљавају, под пријетњом робије, да прихвате да су геноцидан народ, да их има тко окупити и охрабрити да буду јединствени“, навео је Вулин, реагирајући на оцјене хрватског шефа дипломације у поводу све чешћег спомињања „српског свијета“ који Београд види као опцију националног хомогенизирања Срба у регији.
Вулин је истакнуо и да је то „политички миран и никакав другачији одговор на покушај отимања Kосова и Метохије, на рушење Републике Српске, на враћање усташтва у службену политику Хрватске, на покушаје да се Србима одузме Црква, а да се Срби изван Србије прогласе агресорима и окупаторима, а трагови њихова постојања затиру“.
