Највећи број Вулина је до скоро живео на Мањачи где постоји засеок Вулин. У близини се налази и родна кућа Петра Кочића.
Мајка Петра Кочића Мара се девојачки презивала Вулин. По предању, племе Вулина се доселило у Босанску Крајину пре турских освајања и настанили су простор између Кључа и Бања Луке.
Презиме Вулин је такође заступљено и у Црној Гори и тамо се сматра аутохтоним.
Након ратова ’90. и распада СФРЈ, као и већина српског живља и Вулини су се већином раселили, мада је простор Мањаче у Р Српској остао далеко насељенији од осталих делова БиХ где је српско становништво пре рата било већинско.
Вулина данас има највише у Р. Српској, затим у Србији па Црној Гори али их има и широм света.
Крсна слава им је Михољдан а верује се да презиме нису мењали од његовог настанка.
Сами Вулини сматрају да су пореклом из Далмације. Припадају генетској хаплогрупи E1b V13 подграни L 241 Y 142744 и имају веома блиска генетичка поклапања са презименом Јагуз из Шипова, Ђукић из Средица, Ћопић из Лике и Kлеут из Далмације. Сва ова презимена припадају истом генетском роду и сви славе Крсну Славу Михољдан.
Најстарији писани помен о Вулинима је из 1481. у Шибенику. То су наводи Велимира др Михајловића, књига “српски презименик”. Вулини се спомињу, по наводима истог аутора и у Поменику манастира Крушедол од ХV-XVII века.
Током Другог светског рата простор Мањаче се нашао у злогласној и геноцидној Независној Држави Хрватској. Усташки покољи су изазвали реакцију Срба који подижу устанке и организују се у четничке јединице које су браниле своја села од усташких нациста.
Вулини са Мањаче су током Другог светског рата листом били у четницима. Средњобосански четнички корпус је покривао територију од реке Босне до Козаре на западу, на северу до Саве, а на југу до области Зенице.
Четници са Мањаче, зима 1942. Десни, Владимир Вулин, аутор романа "Мањача". Преминуо у Бањалуци, 1997. године. pic.twitter.com/QTXD1nofXY
— UDBA (@UDBA888) July 16, 2023
