Пише: Александар Стојановић
Један од предуслова за реализовање мисија савремених борбених система, често лежи у њиховој способности да остану “невидљиви” за противника.
Стелт технологија, уграђена у вишенаменске борбене авионе, управо има за циљ да смањи радарски одраз датог ваздухоплова, приказујући млазњак од двадесетак тона као објекат величине лептира на дисплеју радара. Конспиративност није важна само за авионе.
Ова врста технологије је у прошлости имплементирана и приликом пројеката конструкције борбених бродова. Познат пример су амерички разарачи из класе Зумвалт.
Инкорпорирање ове технологије није без мана – она у значајној мери увећава производњу појединачног борбеног система, што консеквентно може довести и до смањивања планираног броја авиона или бродова. То је, у крањој линији, и била судбина поменутих ратних пловила из класе Зумвалт.
У томе је, условно речено, прва замка, односно, цена, радарске невидљивости.
Ратно лукавство
Други проблем је борбене природе и он подразумева лукавство непријатеља, који, захваљујући образовању и вештини, уме да препозна “радарске гапове” као сигнал да се на том месту недвосмислено налази непријатељски систем.
Пластично и поједностављено објашњено, уколико се на дисплеју радарског система приказује чудан прекид у циркуларном ширењу таласа, те се на, иначе узбурканом мору, налази мистериозно поље апсолутне мирноће, то може бити индикатор да се ту налази борбено пловило са стелт технологијом.
Слично томе, уколико подморница плови кроз предео мора који је доста бучан (услед присуства рибе, морских сисара, корала и слично), мистериозно поље апсолутне тишине усред таквог окружења, може бити повод за сумњу да се ту налази подморница која је прављена тако да не остави никакав звучни отисак.
Прва, као и друга замка, једна финансијске, а друга војне природе, показатељ је да и најсавременији системи имају мањкавости и да њихове слабости могу бити експлоатисане.
То најбоље знају конструктори “невидљивог” Ф-117. Као и припадници Војске Југославије.
Извор: ЦИБ
