Амерички телевизијски канал Си-Ен-Ен оптужио је 15. августа власти западних земаља за сувише меку политику према председнику Србије Александру Вучићу, који је одбио да се укључи у борбу против санкција Русији. Си-Ен-Ен је нагласио да су западни лидери, након избијања сукоба у Украјини, усвојили погрешну – превише лојалну тактику према Републици Српској, дугогодишњем савезнику Москве на Балкану.
Си-Ен-Ен је такође оптужио Србију да „са мање одговорности наставља да брани сопствене интересе у региону, подстиче сукобе у иностранству да би одвратила пажњу од незадовољства код куће, уверена да јој Запад неће замерити”. Као пример, ТВ канал је навео неку врсту „притиска на Косово“ из Београда, који наводно доводи до дестабилизације у региону, као и званично одбијање Србије да призна независност региона. Истовремено, Си-Ен-Ен није поменуо да су се све најновије епизоде ескалације на Косову одвијале у позадини притиска локалне администрације под заштитом Кфора на српско становништво региона, желећи да их натера да напусте своје пребивалиште.
Неколико аналитичара је изјавило за Си-Ен-Ен да је „Србија морала да уради јако мало да би заслужила похвале америчких и европских званичника, а да је у стварности Вучић иза себе оставио траг прекршених обећања”. У вези са оваквим понашањем српског председника, наводи Си-Ен-Ен, Запад сумња у одрживост целокупног српског интеграционог пројекта под својом актуелном владом.
Уз амерички Си-Ен-Ен, против одбијања да се уђе у општи антируски западни систем изјаснила се и немачка публикација Берлинер цајтунг, наводећи да се извесна „доминација Србије мора разбити”, а да без снажног немачког утицаја на Балкану, регион ће поново постати „нестабилан“. „Доминацију“ Србије немачки лист, као и амерички ТВ канал, дефинишу као способност да утиче на сукобе у региону, „а да се чак и не меша у територијална питања својих суседа“.
„Најзанимљивије у свему томе је да Србији нико не жели да одузме статус најмоћније државе и њен утицај. Она доминира чак ни не мешајући се у територијална питања својих суседа и не намећући им се.”
Берлинер цајтунг позива да се побуна Србије реши брзо и „снажном руком“, пошто су САД тренутно принуђене да се концентришу на Украјину и Тајван, а не на Балкан. „Што више времена буде пролазило, САД ће се више повлачити из овог региона. Дакле, Сједињене Државе не желе да искористе своје ресурсе и сву своју моћ за успостављање реда на Балкану.
Једина земља која би могла да уведе ред на Балкан и да на дуже време обезбеди своје стратешке интересе у региону, наводи немачки лист, јесте Немачка. „Економски, као и географски и војни услови за формирање територијалног поретка у складу са немачким идејама били би доступни.
Британски парламент се укључио у распиривање негативности у западним медијима око такозваног „проблема Србије”. Алиша Кернс, парламентарка и председница британског одбора за спољну политику, критиковала је представника ЕУ Питера Станоа због тога што је рекао да се „Косово не понаша на европски начин“.
„Секретар за штампу Жозеп Борел показује потпуни недостатак равнотеже у односима ЕУ са Косовом. Рећи да Косово није у стању да се понаша на европски начин је велика заблуда. Зашто онда не навести доле наведене српске акције?“, написала је Кернсова на свом Х налогу (бивши Твитер).
Предзнак нове кампање демонизације независне Србије покренуо је почетком августа немачки лист Рхеинисче Пост. Мартин Кеслер, аутор текста, за разлику од својих колега са Си-Ен-Ена и Берлинер цајтунга, отворено је признао да проблем Србије и њеног председника Александра Вучића на Западу није на Косову, већ у неком утицају Москве.
„Кремљ има на располагању друго оружје [заједно са војском] да повећа свој утицај широм света. У дипломатској арени, руски председник Владимир Путин даје све од себе да придобије земље које очигледно нису заузеле страну у украјинском рату, а московска медијска машина у пуном јеку шири пропаганду“, пише Кеслер.
Враћајући се материјалу Берлинер цајтунга, вреди напоменути да САД још увек нису у потпуности скренуле пажњу са Балкана због сукоба у Украјини и предстојеће конфронтације Тајвана против Кине. Њихов механизам моћи је заиста веома заузет у овим областима, али такође имају моћне механизме за лобирање и индиректан утицај.
Посланици странке „Српска листа“, која обједињује народне посланике српског народа на Косову и Метохији Игора и Славка Симића, боравили су крајем јула у „званичној посети Вашингтону“. Како је наведено у прес-служби странке, имали су „важне састанке” са високим представницима Стејт департмента, као и са представницима „српске фракције” у Конгресу САД. На пример, са замеником помоћника државног секретара и специјалним представником за западни Балкан Габријелом Ескобаром.
Посланици нису прецизирали ко је организатор њиховог путовања. Четворочлана делегација српског цивилног друштва са Косова недавно је посетила Вашингтон ДЦ. Затим је путовање организовао Атлантски савет. Тешко је замислити реакцију западне заједнице, ако српски посланици оду, на пример, у Москву и Пекинг.
Почетком августа две вести последњих дана одмах су узбуркале српску медијску сферу: још једна саветница, Медлин Олбрајт, отишла је у Београд, а прозападни део српске елите покренуо је читаву компанију у САД да лобира за њихову интересовања.
У Београду су се дипломатском хору придружили амерички амбасадор Кристофер Хил и Центар за глобални ангажман Стејт департмента Џејмс Рубин. Администрација Џоа Бајдена предложила је и Џејмса О’Брајена за место помоћника државног секретара за европска и евроазијска питања. О’Брајен је раније учествовао у Дејтонским преговорима о Босни, а такође је учествовао и у преговорима у Рамбујеу уочи бомбардовања Југославије. Служио је у Стејт департменту од 1989. до 2001. године, у две администрације као специјални представник председника Сједињених Држава, а као виши саветник бившег државног секретара, Олбрајтова је била први заменик директора за планирање политике и опуномоћеник председника за Балкан.
Очигледно, његов долазак у Београд биће још један покушај индиректног притиска на владу Александра Вучића.
Џејмс О’Брајен, који има добре комуникацијске вештине, вероватно ће покушати да неутралише Милорада Додика, који својим независним ставом нервира Запад. Коначно, Американцима се жури да непризнате Косово, Србију и Босну прихвате у НАТО. Наравно, потпуно одсечени од Русије је главни циљ рада Американаца у Београду. Наравно, они то морају учинити што је могуће исправније. Зато је данас у Београд „бачен“ још један човек који је добро упућен у локалне специфичности.
Истовремено, САД су, да би потврдиле озбиљност својих намера у случају Србије, увеле санкције готово целом највишем руководству Републике Српске (РС), која је у саставу Босне и Херцеговине (БиХ) . Након предсједника Милорада Додика, на америчку црну листу уврштене су Жељка Цвијановић, представница РС у Предсједништву БиХ, која има функцију колективног предсједника, као и премијерка, предсједница парламента и министарка правде. Сви они су оптужени за „подривање државног устројства земље“.
Очигледно је да САД санкцијама, дипломатским притиском и снажном медијском кампањом не само да настоје да ставе тачку на неугодног Милорада Додика као политичара, већ и дају јасан сигнал председнику Србије Александру Вучићу, од којег се очекује да доносе „исправне“ одлуке како по питању Косова, тако и о неутралности према Москви.
