Габријел Ескобар данас се похвалио да је захваљујући његовој молби упућеној одређеним политичким актерима у РС пропала идеја Милорада Додика да јединственим наступом одбрани Републику Српску. То је потврда да постоје политичари који и даље сарађују са Стејт Департментом, спремни да примају налоге из Вашингтона, каже за Спутњик Обрад Кесић.
У мору познатих чињеница које потврђују курс америчке спољне политике, специјални изасланик председника САД за Западни Балкан Габријел Ескобар, у обраћању испред Одбора за спољне послове Представничког дома Конгреса, ипак је обзнанио и нешто о чему се до сада могло само нагађати.
Обрад Кесић, аналитичар из Вашингтона, наводи да је на питања чланова Комитета о ситуацији у Републици Српској и Црној Гори Ескобар одговорио да је она под контролом Вашингтона — у случају РС преко опозиције, а у случају Црне Горе преко Владе директно.
Више од изнетих чињеница запањује спремност господина Ескобара да то јавно потврди, коментарише у разговору за Спутњик Кесић.
Влада Црне Горе чека одобрења Вашингтона
„Иако је Ескобар избегао да именује политичке актере са којима је комуницирао у РС, јасно да је реч о опозицији. Такође, он је пред Конгресом рекао и да се Влада Црне Горе обавезала да свако име које треба да буде постављено на неку функцију мора имати сагласност Америке. Значи, пре него се заврши постављање функционера од стране Владе, имена се шаљу у Вашингтон. Нажалост, он је својом изјавом потврдио да постоје такви политичари који и даље сарађују са Стејт департментом.“
Када је реч о председнику Александру Вучићу и Србији, Ескобар је поновио да САД подржавају „Отворени Балкан“ и да не сматра да ова иницијатива искључује тзв. Берлински процес, те да обе могу истовремено да се имплементирају. Питање на које није хтео директно да одговори, каже Кесић, а тиче се Србије, јесте судбина канцеларије америчке Финансијске корпорације за међународни развој.
„Ескобар је рекао да Стејт департмент подржава и жели да ДФЦ има већу улогу, али није хтео да се изјашњава око дешавања иза сцене, где се води борба између Министарства финансија које ДФЦ сматра непотребним и и Стејт департмента који у овој канцеларији у Београду види кључни алат за утицај на одлуке које се доносе на простору Западног Балкана.“
Додик први на листи критика
Иако је, по речима Кесића, избегао да одговори на питање да ли ће се користити санкције у контексту процеса решавања питања изборног закона у БиХ, Ескобар није крио намеру да ће курс САД бити агресиван, износећи лично искуство које има са санкцијама, поготово на Балкану.
„Он је рекао да санкције успешно мењају понашање политичара и појединачних функционера и да су најефикасније оне усмерене против појединаца. Све ово говори да господин Ескобар и даље има мајнсет из деведесетих година и мисли да ће Америка под претњама санкцијама и даље моћи да утиче на значајне одлуке које морају да се доносе на Западном Балкану. Из свега, јасно је да ће ова администрација све више користити санкције, због чега је и именовала новог координатора за санкције у Стејт департменту и да ће, што се тиче Западног Балкана, санкције бити усмерене ка појединачним политичарима и политичким функционерима.“
Као први кандидат наметнуо се Милорад Додик који је, по Кесићевом сведочењу, био главна мета критике специјалног изасланика председника САД за Западни Балкан.
„На првом месту се нашао Милорад Додик, а такође у контексту БиХ и питања процеса везаног за доношење изборног закона отворила се могућност за доношење санкција и против Човића или Изетбеговића, а можда и обојице. Критике су даље претрпели ЕУ, зато што неће да убрза процес чланства за земље Западног Балкана, затим Русија и Кина и на крају Бугарска, јер блокира европски пут Северне Македоније.“
Ескобар је човек предрасуда
Кесић примећује интересантан детаљ да је први пут Кина заменила место Русије у количини критике изнете на рачун малигног утицаја који САД препознају у „поквареним економским и енергетским потезима“. Русија је, каже, стандардно фигурирала као „фактор дестабилизације регије“.
Сумирајући данашње излагање Ескобара, Кесић каже да, изузев поменутих значајних детаља, у суштини није ништа ново најавио, већ само потврдило оно што знамо — да САД желе да подрже иницијативу ЕУ која има највећу улогу и одговорност за решавање проблема на Западном Балкану, али да су Американци ту и да желе да буду од користи.
Анализирајући Габријела Ескобара са једне и Метјуа Палмера са друге стране, Кесић примећује непремостиве разлике.
„Палмер је много боље упућен у тренутну ситуацију, комфорнији је са чињеницама и нуди дубљу анализу. Ескобар има предрасуде. За њега су најважније оне ствари где је он био лично укључен — обарање Милошевића, подршка опозицији и доношење санкција према Србији. Такође, не треба заборавити ни његов ангажман у проглашењу независности Црне Горе. Он је фокусиран на те тачке, сматрајући их највећим успесима спољне америчке политике, али у оваквим околностима то неће донети велику корист САД. Палмер има бољи увид у садашње стање и чињенице и свакако да Ескобару треба време да достигне тај ниво.“
На питање какав би Западни Балкан требало да буде по мери и укусу нове администрације САД, Кесић кратко одговара: Онај у којем би сви лидери примали налоге од Вашингтона.
„Иако се свет мења, они би на тај начин остварили циљ да преко малих земаља и неодлучних политичких лидера имају много већи утицај него што имају тренутно.“
Спутњик
