ОДЛУКА већине у Градском већу Карловца да мосту на Корани дају име "Гром" по злогласној јединици хрватске полиције која је 21. септембра 1991. године на Коранском мосту на најсвирепији начин убила тринаесторицу резервиста ЈНА, изавала је огорчење међу преживелима, породицама уморених као и удружења која баштине сећање на жртве.
Јединици по којој је именован мост припадао је и у покољу учествовао Михајло Храстов, правоснажно осуђен због овог злочина на четири године робије, коју је одслужио. И уместо осуде, барем тишине, за шта су се заложили представници скупштинског ПДП, коалиције „Можемо“, посланици СДП и један независни кандидат, злочинцу је посвећен мурал на месту зверског злочина. Он је овакво „почаствовање“ пропратио речима: „Мушки сам обавио посао!“
Композиција мурала симболизује карловачку јесен деведесет прве, грб Хрватске, у грбу пушка по узору на ону којом су били наоружани такозвани громови и наглашен лик њиховог припадника, Михајла Храстова.
– Преживео сам и горе, сад поново пролазим кроз све ужасе – каже за „Новости“ Светозар Шарац, који је пуким случајем избегао нож хладнокрвних убица из „Грома“.
– Они нас поново убијају овим чином и никад неће престати. Они ће увек да славе своје злочинце, а ми ћемо на то ћутати.
О дану када су тринаесторица резервиста преклана на Коранском мосту, Светозар је престао да говори. Али ране су живе у њему.
Резервисти су убијени после предаје и одлагања оружја. Јединица специјалне хрватске полиције им је најпре гарантовала да су, као заробљеници, безбедни. И та безбедност је трајала који минут, да би уследила команда: „Лези, руке на леђа!“. Тада је и почело клање. Светозар Шарац је ризиковао: он и двојица резервиста су, под окриљем ноћи, скочили у реку Корану и избегли нож, али са трешким повредама. Последице ће носити до краја живота, као и слике ужаса са моста који сада добија име кољача над чијим се неделом згражавао и згражава нормалан свет.
КОАЛИЦИЈА „Можемо“ осудила је одлуку већине, коју чине ХДЗ и Домовински покрет, у Скупштини Карловца, о преименовању моста, као и мурал посвећен злочину и починиоцу:
– Ако се победа слави убиством тринаесторице резервиста ЈНА, онда је то за наш град и државу и срамота и понижење. Уместо да се окренемо грађанској будућности и помирењу, ми остајемо заробљени у ратној прошлости и мржњи.
Вечерње новости