Зашто је целовито унапређење реформи кључно за кинеску модернизацију
Трећа пленарана седница 20. Централног комитета Комунистичке партије Кине (ЦПЦ) биће одржана средином јула. Традиционално, ове седнице су кључне за израду системских, свеобухватних и ка будућности усмерених оквира за развој и модернизацију Кине. Ове године, обележавајући кључни тренутак у унапређењу кинеске модернизације, пленум има посебан значај. Очекује се да ће одлуке о политици, које буду донете на овој седнице, привући значајну пажњу и интересовање.
Током протекле четири деценије кинеске модернизације, реформа је била елемент који највише дефинише промене. Служећи као камен темељац кинеске модернизације, реформа је претворила велику популацију земље у развојну предност, олакшала њену интеграцију у глобалну економију и искористила историјске прилике за модернизацију. Кинеско искуство током ових деценија показује да трансформативна моћ реформе лежи у њеној способности да ослободи енергију и виталност кинеског друштва, покрећући брзи развој и унапређујући Кину до њеног тренутног статуса друге највеће економије света.
Разбијање застарелих система, механизама и институција које спречавају развој су у срцу кинеске агенде реформи. Реформски механизам је пресекао “ужад” која су спутавала, ослобађајући умове и ослобађајући невиђену виталност са неочекивано значајним ефектима. Узмимо за пример реформу система сигурности уговора за рурална домаћинства. Кина је велика по броју становника, али њена велика популација није могла да се претвори у снагу за модеран развој и изградњу. Реформа није само решила дугогодишње проблеме продуктивности рада, већ је и осигурала кинеску прехрамбену сигурност значајним повећањем пољопривредне производње у само неколико година.
Још важније, ослободила је руралну радну снагу, омогућавајући многима да се придруже индустријским и услужним секторима, чиме је подстакнут развој малих градова и предузећа у општинама. Велика интеграција руралне радне снаге у индустријску радну снагу значајно је допринела успону Кине као светске производне силе. Према анкети Националног бироа за статистику Кине, удео унутрашњих миграната запослених у непољопривредним индустријама наставио је да расте 2023. године – 53.8 процената миграната је било ангажовано у терцијарном сектору, док је 45.5 процената било у секундарном сектору.
Реформа у науци и образовању је кључна за подизање националне модернизације и глобалне конкурентности. Крајем 1970-их, Кина је препознала науку и технологију као „примарне производне снаге“, поново успоставила пријемни испит за факултете и реформисала национално образовање. Ове реформе омогућиле су Кини да за нешто више од четири деценије развије највећу базу високообразованих талената на свету, снабдевајући привреду висококвалитетним кадром неопходним за даљу модернизацију. Бруто уписна стопа за високошколске установе у Кини износила је само 1.5 процената 1978. године, док је тај број 2023. године скочио на 60.2 процента. Реформе у науци и образовању трансформисале су огромне људске ресурсе Кине у снажан људски капитал, смањујући притисак и оптерећења велике популације, претварајући слабости у снаге и брзо унапређујући технолошки напредак Кине.
Економска реформа била је камен темељац кинеске трансформације у протеклих 40 година. Јасно је показала свој „Мидин додир“. Економска реформа решила је спутавајуће ефекте традиционалне планске економије на тржиште и друштво, пружајући решења за раније непремостиве проблеме као што су уска грла у ресурсима, одсуство тржишта, несташице производа и изазови запошљавања, чиме је створена економија способна за глобалну конкуренцију. Ове реформе ревитализовале су државна предузећа, подстакле широко распрострањен предузетнички дух и омогућиле брз настанак приватних предузећа док су привлачиле значајне стране инвестиције на кинеско тржиште.
Посебно, током реформе и процеса отварања, многи рурални фармери брзо су се претворили у предузетнике и власнике малих предузећа, а неки су чак ушли у Фортуне Глобал 500. Званична статистика показује да кинеска приватна економија доприноси са преко 50 процената пореских прихода, више од 60 процената БДП-а, преко 70 процената технолошких иновација, више од 80 процената урбаног запошљавања и са преко 90 процената од укупног броја свих предузећа.
Од 18. Националног конгреса, Кина је додатно усавршила своју социјалистичку тржишну економију, успостављајући модерне корпоративне системе и спроводећи разне руралне реформе, као што је раздвајање права власништва, уговорних права и права управљања. Ове реформе укључују увођење колективног власничког удела и улазак колективног власништва над грађевинским земљиштем на тржиште, омогућавајући тржишту да игра одлучујућу улогу у расподели ресурса и подстицању економске виталности.
У јавним услугама, напори су уложени да се ресурси усмере на базичне нивое, посебно у руралним подручјима, обезбеђујући уравнотеженију расподелу основних јавних ресурса и јачајући осећај поноса код људи. У управљању, значајан напредак постигнут је у интеграцији правног, етичког, самоуправног, интелигентног и политичког управљања ради побољшања ефикасности. Ове свеобухватне реформе стално су унапређивале кинеску модернизацију.
У суштини, циљ реформе је да разбије системе и механизме који спречавају модернизацију, стварајући окружење које дају нову енергију свим заинтересованим странама, укључујући владу, тржиште, друштво, домаћинства и појединце.
Кина је сада ушла у „дубоку воду“ у свом процесу реформи, суочавајући се са сложенијим и хитнијим задацима него раније. Прво, ефикасност претходних реформи опада, што захтева нове рунде реформи како би се генерисала нова енергија. Друго, компатибилност различитих реформи постаје све израженија, јер је свака реформа ограничена потребом за другим системским променама, при чему социо-економски развој више не задовољавају изоловане реформе. Треће, будући пут реформи је мање јасан него раније, што отежава постизање консензуса. Коначно, промена међународних односа унела је неизвесности и ризике, ограничавајући одлучност, поверење и опсег за даљу реформу.
Без навигације кроз ову „дубоку воду“, многи проблеми који би могли бити решени ће остати, претварајући се у баласте у различитим аспектима друштва, економије, културе и политике, значајно ограничавајући кинеску модернизацију.
Реформа је кључна за оживљавање развоја Кине и пружање новог подстрека за њену модернизацију. Даље свеобухватно продубљивање реформи је стога неизбежна тема за кинеску модернизацију у новој ери. Само кроз даље свеобухватно продубљивање реформи може се у потпуности ослободити виталност свих заинтересованих страна, посебно појединаца. Ово је захтев времена и кључ за Кину да постигне и изгради велику модерну социјалистичку земљу. Последично, друштво са нестрпљењем ишчекује да ова сесија Централног комитета пружи одлучне смернице за даљу реформу и унапређење кинеске модернизације.
Аутор Ванг Чунгуанг је заменик директора Института за социологију и шеф Центра за истраживање социјалне политике при Кинеској академији друштвених наука.
Првобитно објављено на ЦГТН
