„Због твита о паралели са прогоњеним Јеврејима сам у протекла 24 сата доживела свој први Твитер линч. Сам твит је досегао преко 100.000 прегледа. Негативне реакције на овај твит су можда и најбољи доказ колико су људи необразовани, ограничени и глупи.“, написала је Драговићева на свом Твитер налогу.
„Четрдесетогодишње системско урушавање школства, образовања, као и континуирана ревизија историје је узрочник овакве и свеколико заглупљености велике већине људи, који у бити само хибернирају у свакодневици потпуно неоптерећени и незаинтересовани за друштвене процесе којих су део.
-„Када схватимо постојаност глупости наше јавности ми не можемо бити изненађени да таква тактика успева.“- Моја Борба, Хитлер лично; Нисам се обазирала на салве увреда које су прштале, но овај низ мора бити написан, можда неко од тих га и прочита и замисли се над целом ситуацијом
Зашто паралела невакцинисаних са Јеврејима? Због основног питања Холокауста: Како је све почело? И основног питања Ковид вакцинације: Које ће бити Коначно решење за невакцинисане?
Питање Холокауста је питање историјске хронологије, питање статуса невакцинисаних је питање будуће хронологије догађаја. Од 7 милијарди људи на планети, док су живи, барем 1/5 или чак 1/4, и након присилних мера, ће категорично одбијати вакцинацију. Заиста, шта ће бити са њима?
Кренимо од почетка; Шта у ширем смислу значи Холокауст – Организовано истребљење других циљних група, незамислива угњетавања, репресалије и у коначници смрт. Екстерминација, као заједнички именитељ. Да би се нешто такво реализовало, потребна је подробна припрема јавности.
Нацисти су то чинили кроз константан терор, провокације, лажна обећања, путем безобзирне пропаганде, наметањем идеологије, подстрекавањем радикализма, систематским јачањем идеологије која је подгревала реваншизам и свеопшту агресију према јеврејима.
Како су створили програмску основу националсоцијализма, како су извршили психолошку припрему за Холокауст? – стварањем и подгревањем предрасуда, – политичком дискриминацијом, – екстремним упирањем у национализам, – еугеником – супериорношћу – финансијском кризом и неизвесношћу
– стварањем страха од комунизма – другачијег државног уређења парадоксално, – стварањем страха од капитализма – уређења где се појединци богате, парадоксално, – неговањем идеје о територијалној експанзији – Лебенсраум, кроз јус ад беллум.
Све то је био темељ идеологије и извршене индоктринације немачког становништва, илити „аријеваца“. Традицију нетрпељивости није могуће одједном оживети. Не, за тако нешто је потребно створити праву филозофску платформу, која иако огрезла у предрасудама, мора бити страсно, са нескривеним жаром презентована широј јавности.
Зашто баш тако? Зато што је јавност битна. Да би се осигурала неометана подршка идеологији, мора се у њу беспоговорно веровати, јер тек онда она има моћ да створи финални производ – Нова нормалност. Визија правца усмерености друштва мора бити подигнута на ниво светиње: – Морална, добро уређена и просперитетна Немачка. Звучи моћно, дивно, снажно. Но, за реализацију је потребно да се начине велике жртве.
У самом зачетку, таква Немачка би морала бити строго затворена милитантна заједница, са ригидним правилима и дисциплином. Потребно је спровести генерисано уобличавање друштва. Само један од низа начина је прочишћењем људи који би ометали тај идеал функционисања, јер заиста, онај који се разликује, представља потпуну антитезу униформном идеалу друштвено одговорног човека. Нисмо сви исти. Неки смо супериорнији, неки су угрожавајући фактор, изразито опрасни, угрожавају биолошку чистоту и снагу интелектуално надмоћне аријевске расе.
Важно је дефинисати непријатеља, јасно упрети прстом у њега и позвати га на одговорност! Као такав, он је нељудско биће, нехуман, те једина исправна одмазда је лишити га свих права својствених само човеку. Такви „људи“ су по сопственој природи злочинци, убице, способни само за разарања и колапс. Зато их је јако важно елиминисати из корпе, те труле јабуке, да би здраве опстале онолико времена колико заслужују. Дакле, идентификовани, морају бити јавно обележени као непожељни, јер они су де факто непријатељи друштва и државе, самог опстанка и било каквог даљег просперитета. Гангренозно ткиво се одсеца и то је мала цена за опстанак. Када погледате циљ, свако средство је оправдано, а свака жртва је била вредна.
Наратив звучи познато?
Невакцинисани су: -убице, – необразовани, – глупи, – равноземљаши, – нижи слој друштва који не заслужује да га држава лечи, – руше цивилизацијску тековину, – примитивни, -криви за распламсавање епидемије, рекордну стопу заражавања и смртних исхода. Они, и нико други.
Ели Визел, преживели сведок, коме је читава породица убијена у логорима, изјавио је: „Иако све жртве нису били јевреји, сви су јевреји били жртве.“ Пренесено, у данашњем наративу би то звучало овако: „Иако све жртве нису били (само) невакцинисани, сви су невакцинисани били жртве“
Ковид пропуснице јесу аусвајзи, дозволе за „слободно“ кретање, највише погађају потпуно невакцинисане, потом болесне од других болести који их не смеју примити, потом оне којима је прошло 6 месеци од последње дозе. И потоње је систем обезвредио, иако не би смео.
Но, да се вратимо на Хитлера. Како је почела права реализација идеологије? Увођењем ванредног стања.
Подметнут је пожар у згради немачког парламента, крајем фебруара 1933. год, укинута је демократија, суспендоване су уставне одредбе о грађанским правима – говор, медији, окупљање. Тако су створили темељ за затварање политичких противника и неистомишљеника. И јевреја. јер они који су криви за економску кризу и пораз у Првом рату, морају бити коначно кажњени. Затварањима, мало мучењима, свакако одузимањем имовине, и разно.
Е под разно: Почетни циљ је био искорељивање сваког утицаја јевреја у политици, економији, култури – елиминација кредибилитета. Како? Путем медија примарно, потом кроз образовање. (Рассенкунде – учење о расама, као обавезан предмет у свим школама и универзитетима,представљен као научна дисциплина (Еугенике претпостављам)); Потом – ЧИТАВ НИЗ антијеврејских прописа, уредби и закона, а међу првима – да напусте радна места у државним службама (универзитети, школе, судови, здравство, управа) + бојкот јеврејских предузетника.
Да подсетим, наведени догађаји су из 1933. године. Шест пуних година пре рата, а јеврејима је прво ускраћено право на рад. 22.03.1933. је направљен први логор, Дахау, ССовци 34′ преузели управљање, испрва су тамо слати политички непријатељи и роми, јевреји не толико;
15.09.1935. – Нинбершки закони – О држављанству Рајха и о Заштити немачке крви и части; Закони којима је: – одузето држављанство
– потврђено одузимање права на рад у јавној служби
– деци похађање јавних школа
– забрањен боравак на јавним местима
– забрањено запошљавање код аријевских привредника
-рад са аријевцима било какве врсте
– забрана полних односа и бракова између аријеваца и јевреја
Поступно је наступала потпуна сегрегација.Дакле, пре свих логора и стрељања, отворених ликвидација, јевреји су у првим годинама пропаганде стављени у режим посредне изолације, да би тек проглашењем Другог рата, наступила и непосредна изолација – гета прво, па потом логори. Постепено су лишавани грађанских права.
Јако је важно, од круцијалног значаја, да се схвати да су јевреји у периоду од 1932/3 до 1936/7 године остали без:
– посла
– средстава за живот
– слободе кретања
– могућности коришћења друштвених садржаја (позоришта, биоскопи, одмаралишта, градски тргови, манифестације, итд.)
– социјалних права (пензијско, инвалиднине, посебно ко је учествовао у Првом рату, социјална помоћ)
– без здравствене заштите
– одузимане им куће и целокупна имовина конфискована у фингираним судским поступцима, без права на жалбу, дословно
– без приступа јавном превозу
– без приступа школама, универзитетима
– без могућности жиљења у одређеним деловима града
– без могућности проласка кроз одређене делове града
1937-39 – нове мере сегрегације
– потпуно укоњени из привреде, одузете фабрике и пословања.
Кроз примену политичких и бирократских мера, уз претње (а и реализацију) физичком принудом, у неколико година, неколико милиона људи је потпуно ускраћено за елементарне животне процесе. Били су потпуно потиснути, живели су у сенци, невидљиви.
Но, веома битно, чак и док су били затворени у гетима, уз велики ризик су, на разноразне начине, покушавали одржати свој културни, национални и верски живот. Уз велике опасности, идентитет је ипак сачуван. Када им је све физичко одузето, дух се борио да опстане…
Ако то није највећи доказ постојања човечног у човеку, ја не знам заиста шта друго може бити. Можете човеку све одузети, но тада и највише неће одступити од свог и иако преплашен, уздаће се у неку вишу силу која ће му помоћи да оде с миром. Уколико мора да умре.
И немци су то знали. Јер сваки човек то негде дубоко у себи зна. Зато су управо тако ревносно сакривали постојање злочина. 1936. за време летњих Олимпијских игара у Берлину, да би се представили светској јавности као пристојна нација, сами су уклонили своје натписе, прикрили све могуће трагове прогона и ограничили властите притивјеврејске активности. Да ли схватате колико је значајно јавно мњење и његова подршка..?
1938. – Кристална ноћ, као еуфемизам који су креирали сами немци (Реицхкристалнацхт), а исти преко потребан за психолошко дистанцирање од злочиначке природе учињеног, је сама по себи државно организован и извршен чин терора, исконструисан на начин да је обично, немачко, револтирано грађанство то начинило јеврејима, као део закуцавања пропаганде да народ здушно мрзи јевреје, те да је потребно ту вољу народа „Коначно испоштовати“, како год да схватите конструкцију под наводницима…
За свет је такође морало постојати оправдање за прогон. Сам свет је додуше у великој мери допринео сразмери учињеног злочина, кроз одобравање због колаборације, а остали равнодушним посматрањем.
Руски и британски обавештајци, а самим тим и амерички, су знали за логоре и „ликвидације“, но спашавање логораша није био „приоритет“, већ се на њих гледало као на колатералну штету која ће евентуално бити санирана финалном победом у рату и потпуним крахом Рајха. Уједно, по питању избеглица, нису их пуштали из разлога „потенцијалне претње по сигурност државе“. Десетине хиљада јевреја је било враћено назад, сви одреда су завршили у логорима. Наравно, и сами нацисти су посредством сопствене дипломатије допринели одбијању јеврејских избеглица.
Но, моје мишљење је да се свет није толико „обазирао“ на постојање логора смрти из простог разлога што врло вероватно нису имали сазнања о сразмери уништења у њима. Као и сами немци. Сви су знали да се „нешто“ велико дешава, но не и шта тачно, а они који јесу знали, верујем да никако нису могли ни да појме колико је та’акција’ заправо велика и свеобухватна. Разумљиво, такви злочини су беспредметно ниво највећих могућих зверстава, просечном човеку се слоши када бива суочен само са појединим методама мучења, или са механизмима мединцинских ‘тестирања’нпр Најверодостојнији доказ у прилог таквог става јесте чињеница попут начина одлагања тела – спаљивана махом, а пепео растресан и растваран, да се никада заправо, ни на који начин, не може сазнати колико је људи заправо истребљено.
Светска јавност је тек 42. стекла увид само у неке детаље свих ужаса, након вишеструких извора о масовним ликвидацијама у СССР-у, но и тада, мало ко је био способан да то прихвати као реалност, те је следствено томе било прихваћено као пропаганда од стране САД-а и УК-а, као стране противнице у рату.
Погодићете, самим нацистима је потпуно одговарало. Како супериорна раса од масовних убица, ликвидатора, ратних злочинаца, итд. Не иде, јелте.
Операција Рајнхард је један од прим.: о детаљима истребљења су били упознати само највиши чланови СС-а, уједно везани најстрожијом тајном. Сам Аушвиц је одабран и дограђен управо из разлога његове локације + подручје је могло бити веома лако изоловано и закамуфлирано. У преводу, поново, НИШТА од тога се НИЈЕ радило јавно, јер су знали да би их јавност дубоко осудила, сами немци би их свргли с власти.
Стога,управо, напредовањем Црвене армије и Савезника, нацисти су изузезно брзим деловањем успели да униште неколико већих логора, да потпуно затру траг сваком привиду начињених злочина, било је од виталног значаја да се униште сви могући докази. Где је испарио понос над учињеним?
Нема поноса у злочину. Има личног самозадовољства, тренутног карактера, но не и трајног осећаја победе. Зашто? Зато што ипак негде кљуца семе страха (савести само у појединачним случајевима), шта ће се догодити уколико се открије? Јавно срамоћење и искључивање из јавног живота.
Сви злочинци живе од спољашње потврде своје исконструисане величине. Губљењем подршке, они се гасе, нестају, умиру. Зато је управо толико важан отпор према таквима, јер ћутање, игнорисање, не дај Боже подржавање, храни ту звер и омогућава јој да се истакне. Саучесници постајете.
Након завршетка рата, основане су Уједињене нације, наследнице Друштва народа, те је донесена Универзална декларација о људским правима. Примарно начело: Људска права за СВЕ, БЕЗ РАЗЛИКЕ у раси, полу, језику, религији, уверењима, народности и националности, здравственом стању, ичему! НИЈЕДНО ЛИЧНО СВОЈСТВО НЕ СМЕ БИТИ ОСНОВ НИ ЗА КАКАВ ВИД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ. То је управо суштинско значење датог начела. Сви по праву једнаки. У свему, за све, према свима. Стандард успостављен за све, без разлике у способности достизања истог.
У Дахау, изнад улаза у Музеј, стоје уписане речи америчко-мексичког песника Хорхеа Сантине: „Они који забораве историју, осуђени су на то да је поново доживе. Стога морамо учити о холокаусту да, поред осталог, себе обавежемо да се таква зверства никада више не догоде, јер је Холокауст јак подсетник да имамо необичну способност за зло.
Ова цивилизација је веома интелигентна, али је, нажалост, јако мала у моралној структури. Посебно поражавајућа је чињеница је да неки од најгорих примера зла нису починили неписмени, варвари, дивљаци, него управо најсофистиранији, најученији, најузвишенији.“
Дезмонд М. Туту: „Сећаћемо их се да не би били проклети да их поновимо.“ Јер ће увек негде постојати неко ко ће бити поборник исте или сличне идеологије, ко ће имати средства и полуге утицаја да гурне свет у нови холокауст.
Верујем да је највећа заблуда човечанства да је нацизам сахрањен 45′. Небројено пута се до сада показало да је, иако јавно осуђен, ипак успевао да преживи и сачува своје поборнике од руку правде. То значи да је ту и да није слаб. Само је ослабљен. Чека прилику за уздизање?
Тренутна ситуација са вакцинама, а које представљају де факто експериментално медицинско средство, много подсећа на прве кораке нацизма. Исувише је поклапања да би се сврстало у категорију случајности, или (дрско) међусобне искључивости. Превише је неправилости и одударања од „добрих намера“ да бисмо целу ситуацију прихватили здраво за готово. Зато толика сумњичавост толиког броја људи, већинског још увек, хвала Богу, је потпуно оправдана, као и улагање свих могућих резерви по питању пристанка. Толико нус појава, доживотних, а никога не можете позвати на одговорност. То није нормална поставка ни пословања, ни икаквог другог функционисања.
Агенда која се намеће „нећете имати ништа и бићете срећни“, када јој погледати нутрину, представља од вајкада основ свих диктаторских мера тоталитаристичких режима.Потпуно покоравање и губљење власништва над свиме, па и самима собом.
Право располагања сопственим животом не може и не сме бити отуђено. Хистерија која влада, произведена констатним притиском, угрожава нас све и неминовно ствара нови вид панике – очување сопственог ума и рација.
Несвест о непријатељу је први весник смрти и страдања. Зато је управо холокауст био и остао архетипски, трансформативни догађај у историји цивилизације, који је оставио у аманет свест о могућности залочина масовног уништења људских живота, захваљујући јединствености идеологије и политике лишења живота од стране добро организоване државе, изванредно напредних људи и цивилизације која је од најбољих средстава и технологије начинила средство планског и масовног истребљења маргинализованих. Све је подложно злоупотреби. Злочин против човечности је могућ.
