Зоран Дракулић је гостујући у подкасту “Бизнис приче” отворио питање квалитета енергената које користе школе и обданишта, али и питање економске логике иза увоза скупљег и лошијег угља уместо коришћења домаћих извора по приступачнијој цени.
– Хиљаде школа данас и обданишта у Србији се греју на угаљ и на мазут. Замислите ваше дете од 4 године иде у обданиште и они запале ону пећ, разумете, и гурају угаљ који је језивог квалитета. Ми имамо лош угаљ, лош лигнит. А најгоре је што сад увозимо још лошији – казао је Дракулић.
На питање водитеља одакле увозимо рекао је из Индонезије.
– Милионе тона увозимо. То је злочин. Већ ако се трујемо, па ајде да се трујемо нашим угљем. Немој да га вучеш из Индонезије, за те паре, пошто они данас купују. Значи, наш тај угаљ, кад га ископате, ја могу главу да дам он не сме да кошта више од 35, нека кошта и 40 евра по тони. Знате колико кошта овај – упитао је водитеља, који му је узвратио контрапитањем колико:
– Па ја тврдим да не може да кошта испод 120 евра – нагласио је Дракулић, а водитељ га је зачуђено питао која је ту логика?
– Има логике, како. У тих 120-130 евра вероватно има нешто и друго. Оно што је наша највећа бољка, вероватно има у тој цени – истакао је Зоран Дракулић.
Погледајте исечак из подкаста.
