Зоран Ј Поповић: Eвропа – амерички бункер

Често смо слушали о тзв. новој хладноратовској подели, која ће оставити Србију иза завесе, чак и од неких амбасадора моћних држава колективног политичког Запада. Неки пак тврде да то није нови „зид“ него да више има форму Мажиноове линије. С обзиром на више од 4.000 километара војно-политичког појаса, очигледно се ради о амбициозном пројекту.

Неки би тврдили да је коначан циљ успостављање царинске линије, којом би се колективни политички Запад апсолутно хомогенизовао политички, војно и економски, од остатка света. Овај војно-политички потез Американаца има вишезначно дејство. Најпре, очигледно не верују Немцима и Турцима, а потом све карте стављају на Пољску и Румунију као поузданије партнере. Вероватно претпостављају да ће из ове зоне боље контролисати ситуацију на терену и првенствено заштитити свој положај „заштитника“ Европе.

С обзиром на дуготрајну тенденцију и жеље европских суверениста за формирањем заједничких војних снага ЕУ, и исто тако америчко-британског негодовања тим поводом, да ли би овај „појас невиности“ могао да значи тоталну изолацију Русије од ЕУ. Француско-немачка војна осовина тешко да уопште постоји, најпре због несразмерности утицаја у ЕУ.

До сада је ЕУ била под економском хегемонијом Берлина, али по ко зна којим пакетом санкција против Русије и диверзијом на Северном току, Берлин је изгубио стратешку предност у јефтиној енергију за своју индустрију и сада се ослања на француске нуклеарне електране. Даљом деиндустијализацијом Немачке опадаће њен утицај, али се не може очекивати да ће то допринети стабилности у ЕУ.

Кога „појас невиности“ може да наљути, а кога изазове? Ако изузмемо многе противречности ЕУ, нарастајући суверенизам са центром окупљања око Мађарске и Словачке, као и тамна зона ЕУ под радним називом „Отворени Балкан“, тињајући сукоб између Грчке и Турске би био један од већих изазова. Он не само да је могућ, него гледајући из визуре светских моћника био би пожељан. Турска се показала као непоуздан партнер, који ради на своју руку и покушава да направи своју зону утицаја, са отвореним симпатијама према Ирану или Русији.

Шта би било већи грех у очима западних моћника? Како би корисно било да се Турска потисне са Балкана у Малу Азију. За нас је аспект „тамне зоне“ на европском континенту много важнији од свих пушкарања на хиљаду-две километра удаљености, осим можда рата између Турске и Грчке који би одузео важнији ослонац нашим НАТО-исламистима. У том контексту треба гледати покушај проглашавања српског народа геноцидним, јер би на тај начин НАТО-исламисти били коначно стављени у функцију притиска на Србе. Тешко да би добили неку паметнију улогу у процесу прављења европског бункера.