БАЊСКА-СРЕБРЕНИЦА
„Никада није било, као што је било.“ ~ Гај Јулије Цезар
Систем суђења са поротом је једна од главних одлика англосаксонског права, и представља учешће лаичког елемента у суђењу. Одлука о кривици се доноси принципом искључења трећег, те налаже изјашњавање поротника у форми КРИВ ЈЕ, односно НИЈЕ КРИВ. У реконструкцији злочина током извођења доказног поступка, у недостатаку чвршћих доказа, често се узимају у обзир докази о томе ко је имао корист од учињеног злочина. Ако је по суду поротника то значајно, онда утиче на одлуку о кривици. Једноставно, ствар слободног суда поротника.
Има нека тајна веза: између геноцида наспрам ратног злочина у Сребреници, и злочина апартхејда наспрам злочина тероризма у Бањској. Докази су извођени у случају Сребренице и није се нашло више доказа да би ратни злочин био окарактерисан у нешто попут геноцида. У недостатку доказа неко је лаички дошао до закључка „КРИВ ЈЕ“ за почињен геноцидид у Сребреници, непознати починилац или организација.
Цео суд је формулисан у предлогу Декларације Генералне Скупштине ОУН која је изазвала пуно опречних ставова. Без обзира на то што у Декларацији није назначен кривац, оправдана је сумња да ће она бити искоришћена против српског народа. Јер ако је неко слободним мишљењем преформулисао ратни злочин у злочин геноцида, онда је за очекивати да ће накнадним мишљењем наћи кривца, све до државе која сноси одговорност. Већ се провлачило у разним документима да Србија није спречила ратни злочин у Сребреници, иако Србија није имала своју војну оперативу на терену. Напротив, Холанске трупе СФОР-а су штитиле заштићену зону Сребреница. Холандски војници су значи требали да спрече ратни злочин. Постоји и пресуда, због које је пала једна Холанска влада, а по којој Холандија исплаћује штету оштећеној страни. Да ли то значи да ће Холандија бити проглашена одговорном за злочин геноцида? Наравно да не, циљ је Република Српска и унитаризација БиХ.
Резолуција ће наравно постати део низа аксима за оцену моралне подобности у Срба, од колевке па до гроба. Колико је лако играти се са две зараћене стране, толико усредсређене на противника да немају преглед у целом простору. А простор је оно што дефинише крајњи резултат. То нам свакодневно показује апартхејд који се спроводи над српским народом на Косову и Метохији, проузрокован пристрасним деловањем амбасадора квинте.
Не треба занемарити велику жељу Куртија и његовог министра полиције Свечље да се прикажу војно-полицијски способним, али њихова моћ је симболична без амбасадора квинте. Њихова дела: злочин против мира, злочин апартхејда и злочин против човечности, су једноставно омогућена игнорисањем резолуције 1244 СБ ОУН и стављањем КФОР/Нато снага у функцију генералног спонзора самопроглашене државности. Одавде можемо извући закључаке о аналогијама између заштићене зоне Сребреница и области под јурисдикцијом КФОР-а у које спада насељено место Бањска на Косову и Метохији. У месту Бањска је, наводно, дошло до ватреног окршаја снага косоварске полиције и наоуружане групе Срба. Наиме, по наводима штампе, наоуружана група Срба је била забарикадирана у месту Бањска. До окршаја је дошло када је косоварски полицајац активирао експлозивну направу на једној од барикада и том приликом погинуо. После тога је уследила акција косоварских специјалних полицијских снага и науружана група Срба је потиснута из места Бањска. Том приликом су погинула три припадника наоружане групе Срба. То је отприлике све што смо могли сазнати из медија о самом догађају у Бањској.
Ко је пратио дешавања тих дана приметио би очигледну нервозу америчког амбасадора Ховенијера уочи самог догађања, приметно задовољство британског амбасадора Абота након догађања у Бањској као и његову луцидну констатацију да га све подсећа на Северну Ирску. А онда су медије преплавили пропагандни прилози снимљени из дрона, за који се наравно не зна чији је и са чијим је одобрењем летео. Да ли је КФОР-ов, а требало би да јесте. Извештај КФОР-а о догађајима у Бањској до дана данашњег није обелодањен. Обдукциони налази погинулих нису на располагању до данас. Читав низ пропуста оних који су дошли да науче домороце реду. Нестварно ћутање УНМИК-а, ОЕБС-а, ОСЦЕ-а и ЕУЛЕКС-а треба само назначити, јер и немају никакву улогу што их не ослобађа одговорности. Епилог, напрасна замена команданта КФОР генерала Растуће и још бржи одлазак британског амбасадора Николаса Абота.
По аналогији са Сребреницом, коме треба тужити КФОР? За злочин против мира, злочин апартхејда, злочин против човечности требало би тужити ОУН Међународном суду правде. Не треба чекати персонализовану одговорност за неки могући злочин геноцида над нашим народом Косова и Метохије, а ни трпети постојеће злочине. Да ли наша држава има капацитет за мирнодопску одбрану својих интереса? Да ли је држава довољно суверена да из дефанзивне улоге која јој је намењена, пређе у офанзивну јер за то има све аргументе.
