1. Спомен-обиљежје на Казанима урађено је тако да ничим не говори које националности су били убијени људи на том мјесту.
2. Својим изгледом споменик не симболише ништа што би могли повезати са страдањем људи, начином страдања, злочинцима итд.
3. На споменику нема ни неког вјерског обиљежја, а на скоро сваком споменику страдалих на свим странама вјерски симболи су неизоставни.
4. Текст на споменику са именима страдалиј исписан је на латиници, а то није национално писмо оних чија су имена на споменику.
5. Српска удружења страдалих и потомци страдалих нису уопште питани за мишљење у вези изгледа споменика.
Сигурни смо да ће се сада појачати протисци на Приједор, да се изгради споменик за страдалу дјецу Приједора у протеклом рату. Већина страдале дјеце су из реда муслиманског (бошњачког) народа. Е сад, замислите да власти Града Приједор одлуче да по угледу на Сарајево направе споменик за страдале младе суграђане:
1. Осмисле споменик којим својим изгледом не говори ништа о страдалницима.
2. Одреде локацију споменика без обзира на захтјеве родитеља страдале дјеце и организација које их подржавају.
3. Напишу текст од једне реченице да су ту страдала дјеца и старији малољетници Приједора, без ознаке како су страдали, ко их је убио и слично, а затим испише њихова имена. Све то да испише ћирилицом, као што су у Сарајеву српске жртве исписане латиницом.
4. На споменик не ставе никакав вјерски симбол.
5. Све то да ураде без икакве консултације родитеља и рођака страдале дјеце.
Сумњамо да би то прошло без великог негодовања, оптужби, медијског линча, политичког притиска итд. На све то, преко 1000 страдале дјеце Приједора из Другог свјетског рата још увијек нема свој споменик. Зато не смије бити попуштања и трговине. Само истом мјером! Угледајмо се на главни град Босне и Херцеговине.
Напомена: На подручју града Приједора постоји двадесетак спомен-обиљежја за муслиманске и хрватске цивилне жртве протеклог рата, а негдје чак и војне.
Фото: Аваз.
